Hrvatska: Šta je to TTIP?

Evropski dan borbe protiv TTIP, obeležen prošle subote širom kontinentalne Unije, nije u Hrvatskoj imao gotovo nikakvog odjeka. Štaviše, hrvatskoj javnosti i dalje je zbog razmerne neobaveštenosti uputno redovno prevoditi spomenutu skraćenicu – reč je dakle o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu. O tom sporazumu između EU i SAD pregovara se još od lani, i to u značajnim delom konspirativnim okolnostima. Ako bude sklopljen, predstavljaće najobuhvatniji ekonomski ugovor u istoriji no već sada na njega postoje brojne zamerke.

Partnerstvo treba da poboljša razmenu na liberalizovanom zajedničkom tržištu, kao i uslove pod kojima posluju ulagači. Rastući otpor, naročito u demokratski stabilnijim zemljama EU, može se pojednostavljeno opisati kao strah od svojevrsne korporokratije – vlasti u rukama privatnih kompanija – na štetu demokratski podržanih državnih suvereniteta. Smatra se da bi TTIP posebno ugrozio područja radnog prava, finansijske regulacije, poljoprivrednog te prehrambeno-prerađivačkog sektora, zaštite okoline i podataka.

Ugrožavanje radničkih prava

Hrvatsko radništvo tek je povremeno upozoravano na moguće opasnosti iz navedenog smera, ali uglavnom mlako, budući da se time bavi tek nekolicina političara, sindikalista i drugih javnih ličnosti. Pri tom njihove eventualno kritičke stavove o tome prenosi veoma malen broj medija, i to listom neprofitnih. „TTIP bi ugrozio radnička prava, kao i prostor sindikalnog organizovanja, što uvek ide ruku pod ruku“, rekao nam je Mario Iveković iz Novog sindikata, nazivajući namere interesnih krugova koji forsiraju sklapanje partnerstva – tržišnim fundamentalizmom. Po njemu, država još uvek poseduje instrumente za odbranu pozicije radnika naspram kapitala, ali bi joj oni mogli biti oduzeti.

Na to je nedavnim proglasom upozorila i hrvatska Mreža anarhosindikalista (MASA), jedna od retkih adresa u zemlji koje su javnosti skrenule pažnju na Evropski dan borbe protiv TTIP. Oni naime spominju slučaj tužbe francuske kompanije Veolia protiv Egipta s kojim je imala ugovor o upravljanju otpadom na 15 godina. Do sukoba je došlo kad je državna vlast htela da uskladi radničke plate s inflacijom. Sličnim pravnim intervencijama otvara prostor i TTIP, predloženim mehanizmom rešavanja sporova između ulagača i država koji bi preduzetnicima omogućio da tuže vlasti ukoliko procene da bi novi zakoni mogli naštetiti njihovom profitu.

Nedopustiva šteta za demokratiju

Mario Iveković mišljenja je da, ukoliko se to usvoji, možemo samo zamisliti nesagledive posledice po životni standard. On smatra da se radi o ključnom pitanju radničke budućnosti, ali nalazi da se TTIP u Hrvatskoj još ne uzima u obzir niti u sindikalnim krugovima, kamoli među političkom elitom. „U primeni sporazuma evropski standardi radničkih prava sigurno će se približiti američkima, a ne obrnuto. SAD je ratifikovao samo dva od osam osnovnih propisa Međunarodne organizacije rada, a zemlje EU svih osam, pa možemo pretpostaviti konačni učinak TTIP“, kaže Iveković.

Govoreći o hrvatskoj političkoj eliti, zasad se o TTIP analitički sadržajnije izjasnio samo Davor Škrlec, evropski poslanik stranke Održivi razvoj Hrvatske, a gde će se na kraju i glasati o usvajanju TTIP-a. Ostali, prema nekim procenama, i u ovom pitanju pasivno čekaju da vide što će odlučiti Nemačka. Škrlec, međutim, nazvao je TTIP dogovorom začetim „na temelju pozadinskih pregovora i upitnih analiza“. Takođe je izrazio zabrinutost posebno zbog „neobaveštenosti i nezainteresovanosti građana Hrvatske za ovu veliku pretnju“ te pozvao Vladu u Zagrebu da što pre osudi „ovaj stil pregovaranja“. Svoj osvrt završio je procenom da je TTIP „nedopustiva šteta evropskoj demokratiji“.

Pritisak američke agroindustrije

Simultano uz potpisivanje sličnog sporazuma između EU i Kanade (CETA) krajem prošlog meseca, pažnja evropske javnosti naročito je privučena vestima o silini nastojanja agroindustrijskih lobija SAD u zastupanju što liberalnijeg TTIP u tržišnom smislu. Ta ekonomska grana jedna je od najvažnijih za američkog partnera u pregovorima, a očekivano se koplja lome na temi dubioznih genetski modifikovanih proizvoda (GMO). I o njima se u Hrvatskoj zna relativno malo, no poznato je da je politika EU spram GMO rigorozno skeptična, u komparaciji s onom SAD.

U udruženju za zaštitu okoline Zelena akcija, koje se u Hrvatskoj ponajviše bavi tom vrstom pitanja, smatraju da bi TTIP mogao promeniti načine na koji se primenjuje evropska legislativa o GMO. „To bi se moglo odnositi na bezbednosne provere i redefinisanje udela dopuštene GM-kontaminacije u ljudskoj i životinjskoj hrani te semenu. Odredbe TTIP takođe bi uticale na bilo kakvu buduću reviziju zakona, onemogućavajući uvođenje strožih pravila“, rekao je za DW Hrvoje Radovanović iz Zelene akcije.

Kanada je takođe veoma naklonjena genetski modifikovanoj hrani, pa se u trgovinskom sporazumu s EU izborila za određene ustupke partnera u tom pogledu. CETA uključuje i dogovor o procesu odobravanja „biotehnoloških proizvoda“, kao i „regulatornoj saradnji kako bi se minimizovali štetni trgovinski uticaji regulatornih praksi povezanih s biotehnološkim proizvodima“. Zelena akcija stoga drži da EU – a svakako i Hrvatska - ne sme pristati na oslabljivanje propisa koji garantiraju zaštitu okoline i potrošača od kontaminacije GMO-om. „Hitno se mora osigurati veća transparentnost pregovora o TTIP“, kaže Radovanović, „kako bi se građani uverili da njihova prava i interesi nisu ugroženi.“