Hrišćansko selo čeka džihadiste

Mraima Mansur, na čelu noćne patrole asirskih hrišćanskih boraca u gradu Al Koš, deluje nervozno. Za pojasom mu je zadenut nož, njegove velike zelene oči su zakrvavljene. Oko njega sede njegovi ljudi, držeći zastarelo oružje i pijući jako zaslađen čaj. Razgovor se vodi o izdaji. Početkom avgusta, kada su se kurdske pešmerge povukle zbog nadiranja Islamske države (IS) na hrišćanske gradove, Mraima i njegovi ljudi su ostali, ne znajući da li će i Al Koš biti napadnut. Borci IS su bili samo nekoliko kilometara južnije. Skoro svi stanovnici su pobegli, plašeći se najgoreg. „Imali smo 70 ili 80 ljudi koji su ostali i bili straža na planini, iz različitih lokalnih stranaka, borci, muškarci sa pištoljima. Plašili smo se da će lopovi doći u prazan grad“, priča Mraima.

Al Koš, gradić sa oko 6.000 ljudi, asirskih hrišćana, nalazi se na padini sa pogledom na celu ravnicu Ninava. Ljudi su sada oprezno vraćaju mada je linija fronta udaljena samo 15 kilometara. Na ćošku, jedan jedini trgovac nudi svoju robu ispred zatarabljenog bazara. Popodnevna crkvena zvona i po neko vozilo su jedino što narušava tišinu. Manastir Raban Hormizd, izgrađen u 7. veku na liticama iznad grada, zatvoren je zbog bezbednosne situacije.

Povlačenje pešmerga

U gradu se oseća napetost. Nekoliko kontrolnih punktova pešmergi na putu između Al Koša i linije fronta nedaleko od grada Tel Iskof. Mraima je sa svoje osmatračnice video kako se pešmerge povlače: „Video sam automobile i tenkove kako se povlače iz Tel Iskofa do Dohuka“, kaže on. „Kada smo to videli, rekli smo našim porodicama da beže, jer više nije bezbedno.“ Sada su hrišćanski borci, u maskirnim uniformama i zarđalim vozilima, odlučni da zaštite svoj voljeni grad, znajući da nisu dorasli borcima IS. Građanima kažu da ostanu na oprezu i prate znake povlačenja pešmergi. „Ako vidim da se povlače, znam da dolazi IS, tako da je to dobar alarmni signal“, kaže on. „Ako nas ostave, šta možemo da uradimo? IS će nas pobiti, bez oružja smo.“

Hemin Havrami, koji je na čelu kancelarije za odnose sa inostranstvom Demokratske stranke Kurdistana, kaže da je IS nadmoćniji od pešmergi zbog oružja koje ima. Asirski demokratski pokret ima oko 100 boraca, a i 2.000 dobrovoljaca su spremni da se bore, kao i snage različitih hrišćanskih partija. Oružje je kupljeno privatno ili dolazi iz Asirskog demokratskog pokreta i od njihovih pristalica, kažu lideri. U tako maloj zajednici, glasine se brzo šire. Taer je Mraimaov tast. Tokom ručka u njihovoj kući kaže: „Juče su ljudi vikali da napustimo svoje domove, ali to su bile samo glasine.“ On gleda u zemlju i razmišlja glasno: „Niko ne zna zašto IS nije došao, možda zato što smo u planinama. Ali mi smo još uvek uplašeni, u svakom trenutku nas mogu napasti.“

Selo protiv IS

Vadah Sabih, đakon u lokalnoj crkvi Svetog Đorđa, naginje se i šapuće reporteru DW, kao da se moli na svom drevnom jeziku. „Tokom vekova, mnogo puta smo Al Koš branili od različitih neprijatelja, ali sada je to nemoguće“, nastavlja on tiho, „vojska ne može da se izbori sa džihadistima, a kako će onda malo selo? IS se prodalo đavolu.“

Hrišćani su ljuti što ih teraju sa njihovih drevnih teritorija – posle mnogo vekova, nedelja 10. avgusta ove godine bila je prva kada se u Al Košu nisu čula zvona crkve Svetog Đorđa, kaže Vadah. Pre 2003. je bilo procenjeno da u Iraku živi 1,5 miliona hrišćana, sada ima još oko 400.000, od kojih mnogi planiraju da odu.

Na liniji između Kurda i Arapa u Iraku, ravnica Ninava, je oduvek bila poprište borbi, ali kada je IS preuzeo kontrolu nad Mosulom, etničke i verske manjine kažu da su bile prestravljene. Posle masakra i proterivanja, nove borbene snage jazida su bile postavljene za zaštitu oko mesta Sindžar. „Jezidi u Sindžaru ne veruju drugima, ne veruju da će Kurdi ili Arapi da ih zaštite, hoće da to rade sami i da budu uključeni. Mi ne želimo da podelimo Irak, mi samo hoćemo da budemo zaduženi za naše mesto“, kaže Jakob Jako, poslanik Asirskog demokratskog pokreta u kurdskom regionalnom parlamentu.

Preuzimanje odgovornosti

Širom severnog Iraka ljudi su zastrašeni, ne veruju više nikome, samo svojim ljudima. Hrišćanski političari kažu da bi druge manjine u ravnici Ninava, uključujući i šabake jezide, takođe trebalo da budu u mogućnosti da se same zaštite. Ali malo je verovatno da će male podeljene paravojske da pobede IS. Potrebna im je podrška: obuka i taktička koordinacija iz Bagdada i Erbila. Oni su takođe zatražili međunarodnu zaštitu – proglašavanje bezbednosne zone.

Mraima govori u ime mnogih kada kaže da će, ako međunarodna podrška ne stigne, „uzeti pasoš, i sa porodicom pokušati da ode u neku drugu zemlju“. Na rubu grada, dok se smrkava, asirski borci i dalje budno stražare. Mladi borac gleda u ravnicu ispod njega. U gradu se ponovo čuju crkvena zvona. Na uskim ulicama u starom centru Al Koša ljudi nose bebu. Na krštenje.