Hladan ruski tuš za nemačkog ministra

Frank-Valter Štajnmajer se nadao drugačijem ishodu razgovora sa kolegom Sergejem Lavrovim. Nemački šef diplomatije je u Jekaterinburgu tražio da ruske vazdušne snage i režimska vojska u Siriji obezbede duže prekide vatre kako bi u opkoljeni i razoreni Alepo stigla neophodna pomoć. Ili da makar dozvole snabdevanje iz vazduha. No ruski ministar Lavrov je to glatko odbio i podsetio na dosadašnje ruske inicijative: četiri koridora kojim civilno stanovništvo može da napusti grad i prekid vatre od tri sata dnevno. Jedan portparol Vlade u Berlinu je nazvao trosatni prekid vatre nedovoljnim i „ciničnim“. U nekada milionskom gradu Alepu odvija se humanitarna katastrofa od izbijanja žestokih borbi između pobunjenika koji kontrolišu veće delove grada i Asadovih trupa podržanih ruskim avionima.

„Hleb umesto oružja – pa ko to ne bi poželeo“, piše o tome berlinski Tagescajtung. List se osvrće na predlog Štajnamjera da se grad snabdeva iz vazduha. „Predlog o vazdušnom mostu je od početka prazna priča. Jer snabdevanje odozgo iziskuje dozvolu vlade Bašara al Asada. Damask, međutim, koristi glad kao oružje. Stoga je pretpostavka da bi pristali na snabdevanje Alepa s onu stranu realnosti. Štajnmajer je još mogao da se nada jedino tome da će Rusija pritisnuti svog saveznika Asada da prihvati vazdušni most. Verovatnoća je ionako bila 1 prema 99. Sada je ona praktično na nuli jer su razgovori u Jekaterinburgu gromopucatelno propali.“

Tagesšpigel o istoj temi piše: „Štajnmajer prosjači kako bi izmolio vazdušni most za snabdevanje izgladnelog stanovništva – a Rusija nudi trosatne prekide vatre kao da u tom kratkom periodu pomoć može stići do Alepa. Sve više od toga Lavrov odbija. Američki predsednik Barak Obama je svojevremeno pretio sirijskom diktatoru Bašaru al Asadu da bi nova upotreba bojnih otrova značila prelazak crvene linije, a onda ništa, baš ništa nije uradio kada je Asad ponovo koristio hemijsko oružje. Od tada Obamin takmac iz Moskve dobro zna da ruska avijacija u Siriji može da bombarduje šta god hoće – i nikom ništa.“

Noje osnabriker cajtung propale razgovore nemačkog i ruskog ministra naziva „smrtnom presudom za nove nedužne žrtve u paklu Alepa. Diplomatija se po ko zna koji put pokazuje kao nesposobna za okončavanje pogibije u Siriji. To, nažalost, jednako važi i za konflikt u istočnoj Ukrajini gde uprkos brojnim pregovorima oružje i dalje ne miruje.“ Drugačije o diplomatskim naporima pišu u listu Frankfurter rundšau: „Uprkos tankim rezultatima, Štajnmajer nije potpuno uzaludno išao u Jekaterinburg. Najpre, nit prema Moskvi nije potpuno prekinuta, a poslat je i signal Rusiji da je ozbiljno shvaćena. Osim toga, Štajnamjer je ponudio Moskvi šansu da popusti. Pre posete je Štajnmajer imao jedno ne, a mogao je dobiti i jedno da…“

Nedavno je upravo Štajnmajer ocenio da NATO pregrupisanjem trupa ka ruskoj granici „zvecka sabljom“, zbog čega su ga mnogi u Nemačkoj kritikovali. Švebiše cajtung piše: „Ako je neko u nemačkoj Vladi posebno dobronameran prema Rusiji, onda je to Frank-Valter Štajnmajer. Tim više čudi hladnoća s kojom je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u ponedeljak odbacio napore svog nemačkog kolege za popuštanje situacije na Krimu i otvaranje humanitarnih koridora za sirijski Alepo. Ali Štajnamjer će izdržati taj hladni tuš.“