„Hitlerovo zvono“ može dalje da zvoni
27. februar 2018.
Masivno zvono visi u crkvenom tornju u selu Herkshajm am Berg. Visoko je otprilike kao pola odraslog muškarca, teško 240 kilograma, sivo-zelene boje. Naizgled sasvim obično zvono – ako se posmatra iz daljine. Ali kada se priđe bliže, jasno se vidi nacistički natpis. „Sve za otadžbinu Adolf Hitler“, ispisano je velikim slovima u gornjem delu. Kao da već ta poruka nije dovoljno jasna, odmah ispod je još i kukasti krst.
- pročitajte još: Prekinuti veze Vermahta i Bundesvera!
Osamdeset četiri godine njegov zvuk se svako malo čuje. „Hitlerovo zvono“, koje je okačeno 1934. godine, zvoni na svakih četvrt sata: odbrojava vreme, poziva na bogosluženja, krštenja ili svadbe – u selu na jugozapadu Nemačke sa oko 800 stanovnika. Skoro niko ništa nije znao o njegovoj mračnoj prošlosti, sve dok jedna nastavnica muzičkog iz susednog sela prošlog maja nije saznala za natpis na zvonu, nakon čega se užasnuta obratila lokalnim medijima.
Tajnim glasanjem za očuvanje zvona
Liveno gvožđe koje drži budnim sećanje na nacističku diktaturu, na dvanaest mračnih godina nemačke istorije, brzo je selo učinilo poznatim i van granica Nemačke. Nakon višemesečnih diskusija konačno je trebalo odlučiti da li je zvonu ipak „odzvonilo“. Konkretno: da li – kao što je predloženo u jednom dokumentu – ide u muzej ili ostaje tu gde jeste? Tajnim glasanjem seoski savet je, s deset glasova za i tri protiv, odlučio da zadrži zvono kao „spomenik protiv nasilja i nepravde“. Ono bi i dalje trebalo da zvoni, dok bi na crkvu trebalo da bude postavljena spomen-ploča koja bi podsećala na njegovu istoriju.
- pročitajte još: Spoticanje o zločin
Seoski savet smatra da je to bolje „nego da zvono visi u nekom muzeju gde će posetioci dolaziti kako bi pred njim napravili selfi“, izjavio je pred brojnim novinarima seoski načelnik Georg Velker koji inače nije član nijedne stranke. On smatra da zvono nudi mogućnost da se ljudi zapitaju „kako se danas odnosimo prema vremenu u kojem živimo i kako su ljudi to nekada radili“. Član seoskog saveta Gero Kiner iz stranke SPD, najavio je, bez navođenja detalja, skupove sa uglednim ličnostima kako bi se „obradio čitav taj slučaj i kako bi se utvrdilo kako zajednički suživot ubuduće treba da izgleda“.
Zvono posvećeno ubici
Drugačije presudu vidi Zigrid Peters, nastavnica muzičkog koja je javnost i upoznala s „Hitlerovim zvonom“: „Ozbiljno se bojim nacizma nakon ovog sastanka“, rekla je Petersova za DW. Odluku da se zvono zadrži ona dovodi u vezu i sa izbornim uspehom desničarsko konzervativne stranke Alternative za Nemačku. To nije slučajno. Zigrid Peters je na sastanku bila jedan od retkih kritičara. Veoma je nesrećna zbog političke situacije – „zbog toga što je tako nešto moglo da se desi, da se dozvoli da u crkvi visi zvono posvećeno ubici“.
- pročitajte još: „Kunem se, ništa nismo znali“
Petersova ne strahuje samo da bi crkva mogla da postane mesto hodočašća za radikalne desničare, već i da bi zadržavanje zvona moglo da ima snažno dejstvo u inostranstvu. Taj osećaj je stekla i u razgovorima sa stranim medijima. „Davala sam izjave i za kanadsku televiziju. Njih je naročito zanimalo kako se Nemačka odnosi prema kukastom krstu i jednom takvom natpisu.“ Doduše u inostranstvu postoji mišljenje da je Nemačka nakon nacističkog vremena uložila mnogo truda kako bi se suočila sa prošlošću i zapravo su Nemci u tome bili uspešni. Ali, „utoliko je više svet zbunjen što u crkvi visi jedno takvo zvono i što ono nikome ne smeta“.
Načelnikovi verbalni ispadi
Neizvesno je da li će idilično mesto Herkshajm am Berg ponovi pronaći svoj mir. Seoski načelnik Velker samouvereno je izjavio da bi s temom zvono „trebalo završiti“. Ali seoski zvaničnici se nisu nimalo potrudili da u čitavoj priči ostave dobar utisak i delimično su i sami doprineli nemiru koji je nastao. Velkerov prethodnik je recimo u jednom televizijskom intervjuu rekao da je „ponosan na zvono“, zbog čega je morao da se povuče.
Sličan verbalni ispad imao je i Velker, neposredno nakon što je preuzeo funkciju. Za televiziju je izjavio da se pri zvonjenju čuju žrtve: „To su bili nemački građani, dakle ne samo jevrejski“. Centralni savet Jevreja u Nemačkoj zbog toga je oštro protestovao. Velker je, smatraju, time posredno rekao da Jevreji nisu bili nemački građani. Gradonačelnik je pred sudom izjavio da ta njegova formulacija „u izolovanoj formi može pogrešno da se shvati“.
Siva zona Hitlerovog nasleđa
Dešavanja u mestu Herkshajm am Berg pokazuju koliko suočavanje sa prošlošću može da bude komplikovano. U Nemačkoj se i dalje raspravlja o nacizmu. Pobedničke snage saveznika posle Drugog svetskog rata su zabranile sve simbole nacional-socijalizma, ali i ekstremno-desničarsku propagandu, kao što su majice s kukastim krstom. To je ustavom zabranjeno. Ali crkva u Herkshajmu je samo jedno od mnogih mesta u Nemačkoj u kome se mogu naći tragovi nacističkog vremena.
- pročitajte još: Hitlerova knjiga bestseler u Nemačkoj
Isto važi i za javne zgrade, imena ulica i stare kasarne. Jer siva zona postoji. Pojedini artefakti iz prošlih vremena, naime, mogu da ponude korisne informacije za pisanje istorije. Ne kažnjava se u svim slučajevima upotreba tih simbola. Čak i u Kelnskoj katedrali, koja je deo svetske kulturne baštine, može se videti kamenje s kukastim krstom. Tako Hitlerovo nasleđe ostaje prisutno na mnogim mestima.