Henri Kisindžer: državni sekretar SAD iz Bavarske

Umro je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer. Dobitnik Nobelove nagrade za mir i diplomata preminuo je u sredu sa 100 godina u svojoj kući u Konektikatu, saopštila je konsultantska firma Kisindžer Associates koju je osnovao.

Kao savetnik za bezbednost i državni sekretar predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda, republikanac je imao značajan uticaj na spoljnu politiku SAD. Umešnost jevrejske izbeglice, rođenog u Nemačkoj, doveli su do diplomatskog otvaranja Kine, pregovora o kontroli naoružanja između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, poboljšanja odnosa između Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.

Rođen u Nemačkoj

Hajnc Alfred Kisindžer rođen 27. maja 1923. u jevrejskoj porodici u Firtu. Otac je radio kao nastavnik u lokalnoj srednjoj školi. 1938. sa porodicom je pobegao iz nacističke Nemačke. Kisindžeri su se na kraju nastanili na Menhetnu, gde je Hajnc postao Henri.

Posle karijere u nauci, 1968. kada je republikanac Nikson izabran za predsednika, politikolog Kisindžer je prvo postao savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući, a kasnije i državni sekretar SAD.

Nobelova nagrada za mir 

Kisindžer je bio prvi koji je praktikovao takozvanu „šatl diplomatiju" u borbi za mirovno rešenje bliskoistočnog sukoba. Tajnim kanalima pokušao je da približi SAD i Kinu.

Kisindžer je pokrenuo i razgovore o Pariskom sporazumu iz januara 1973. koji je omogućio Sjedinjenim Državama da se povuku iz skupog i skupog rata u Vijetnamu. Dve godine kasnije, Sajgon je pao u ruke komunističkog Vijetkonga. Kisindžer je dobio Nobelovu nagradu za mir za sporazum o prekidu vatre sa Severnim Vijetnamom.

Posebno umeće Kisindžera je bilo što je razmišljao u geostrateškim kategorijama. Ne samo da je rano prepoznao da se Kina razvija u veliku silu i inicirao otvaranje SAD prema ovoj zemlji, već je shvatio i kakve šanse proizilaze iz mirnog raspada Sovjetskog Saveza. Takođe je, u svojstvu savetnika, podržao ponovno ujedinjenje Nemačke.

Za jaku Evropu

Čak i nakon okončanja karijere profesionalnog političara, Kisindžer je ostao tražen kao govornik i savetnik sve do duboko u starost. Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. i američke ratne politike u Avganistanu i Iraku, upozoravao je od prekida transatlantskog partnerstva. Učinio je to ne napuštajući poziciju svoje odabrane domovine, SAD: 

„Ne radi se o unilateralizmu protiv multilateralizma, već o sposobnosti da se osmisli zajednički cilj. Ako on postoji, multilateralizam se neće ni pojaviti. U svakom slučaju, snažna Evropa je u našem interesu."

Kisindžer je i u dubokoj nastavio da vodi kampanju za snažnu Evropu. U jeku krize evra 2012. upozorio je na pretnju povratka Evrope u stari sistem nacionalnih država.

O Trampu

U intervjuu za Fajnenšel tajms u leto 2018, Kisindžer je upitan - da li šok sa Trampom može dovesti do toga da ostatak Zapada konačno stane na svoje noge - odgovorio: „Bila bi prava ironija kada bi se upravo to desilo. Ali nije nemoguće."
Prema njegovom mišljenju, Tramp bi mogao biti „jedna od onih istorijskih ličnosti, koje se s vremena na vreme pojavljuju kako bi označile kraj jedne ere i prisilile je da se pokaže u pravom svetlu". Upozorio je da živimo u „veoma, veoma zabrinjavajućim vremenima".

Aktivan do kraja

Čuveni političar je bio aktivan do samog kraja: nastavio je da objavljuje svoja razmišljanja o spoljnopolitičkim debatama i budućnosti veštačke inteligencije. 
Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, preko video linka, on je podržao nastojanja Ukrajine da se pridruži NATO, odustajući od svog ranijeg stava da ona treba da ostane neutralna. 

Nakon svog 100. rođendana u maju 2023. on je u julu iznenada posetio kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu. 

U jednoj od svojih poslednjih javnih izjava, ubrzo nakon Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra, rekao je za nemačku televiziju Welt da je Nemačka primila previše imigranata i upozorio da bi sukob na Blsikom istoku mogao da izazove regionalni požar.

Henri Kisindžer je preminuo 29. novembra 2023. u Kentu u SAD. Sahrana će se obaviti u krugu porodice a komemoracija će se kasnije održati u Njujorku.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.