1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PolitikaBliski Istok

Hamas u Moskvi: Rusija posreduje na Bliskom istoku?

27. februar 2024.

Posvađane palestinske grupe sastaju se ove sedmice na razgovorima u Moskvi. Rusija želi da pomogne da se oni okupe i potencijalno da se oslobodi više talaca. Ali, čak i da do toga ne dođe, Moskva ima koristi.

https://p.dw.com/p/4cuii
Hamas je oslobodio izraelsko-ruskog taoca Rona Krivoja nakon direktne intervencije Rusije u novembru
Hamas je oslobodio izraelsko-ruskog taoca Rona Krivoja nakon direktne intervencije Rusije u novembruFoto: GPO/AP/picture alliance

Ove sedmice predstavnici različitih palestinskih grupa putuju u Moskvu na razgovore o ratu Izraela i Hamasa, ali i o drugim bliskoistočnim temama u okviru „internog palestinskog dijaloga“.

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Bogdanov rekao je ruskoj državnoj novinskoj agenciji TASS da će na konferenciji, koja počinje 29. februara i trajaće dva ili tri dana, učestvovati 12 do 14 palestinskih organizacija.

To uključuje i predstavnike političkog krila Hamasa, palestinskog Islamskog džihada, zatim Fataha (političke organizacije koja upravlja okupiranom Zapadnom obalom) i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), koja je krovna organizacija za palestinske grupe.

Različite grupe imaju različite stavove o temama kao što je npr. treba li Izrael priznati kao državu. PLO, koju vodi Fatah, 1993. je priznao Izrael – delimično i u zamenu za moguću palestinsku državu. Hamas, koji nije deo PLO, to odbacuje već godinama, iako je njihova retorika odnedavno umekšana.

Fatah upravlja Zapadnom obalom, gde je takođe bilo sukoba između izraelske vojske i Palestinaca
Fatah upravlja Zapadnom obalom, gde je takođe bilo sukoba između izraelske vojske i PalestinacaFoto: Majdi Mohammed/AP Photo/picture alliance

U prošlosti je bilo i nasilja među palestinskim grupama. Nakon što je Hamas pobedio na izborima u Gazi 2006. godine, nije postignut sporazum o podeli vlasti s umerenijim Fatahom i – počeli su sukobi. Fatah je na kraju napustio Pojas Gaze, ostavljajući Hamas na vlasti, a on sada upravlja Zapadnom obalom. Vlasti Fataha tamo se nazivaju palestinske vlasti ili palestinske autonomne vlasti (PA).

„Dijalog samo radi dijaloga“

Ovo nije prvi put da se razmatra formiranje jedinstvenog palestinskog fronta. Ruslan Sulejmanov, nezavisni ruski stručnjak za Bliski Istok sa sedištem u Bakuu, podseća za DW da se i ranije pokušavalo da se posreduje između različitih grupa, ali ti sastanci „nikada nisu doneli rezultat“.

Sulejmanov kaže da „Rusija nema nikakvu mapu puta“ i da bi, „posebno za Pojas Gaze bilo neophodno uspostaviti posredovanje i održavati dobre kontakte i sa Izraelom i sa paravojnim krilom Hamasa u Gazi“.

On misli da su glavni ciljevi Moskve pokazati da Kremlj ima određeni uticaj na palestinske frakcije i da se koristi trenutak pred predsedničke izbore u Rusiji da se pokaže geopolitički uticaj. Rusija bira novog predsednika sredinom marta i nema sumnje da će aktuelni predsednik, Vladimir Putin – da pobedi. „Razgovori u Moskvi će zaista biti samo dijalog radi dijaloga“, smatra Sulejmanov.

Palestinski predsednik Mahmud Abas veoma je nepopularan i malo je verovatno da bio pobedio na izborima da se sada održavaju
Palestinski predsednik Mahmud Abas veoma je nepopularan i malo je verovatno da bio pobedio na izborima da se sada održavajuFoto: Christophe Ena/AP/dpa/picture alliance

Takav stav deli i Hju Lovat, stručnjak za Bliski Istok i Severnu Afriku u berlinskom trustu mozgova Evropski savet za spoljnopolitičke odnose. „Samit je način da se pokaže da Rusija ima diplomatske kapacitete da odigra praktičnu ulogu u podršci palestinskom nacionalnom jedinstvu“, kaže Lovat za DW. On međutim dodaje da i prethodni pregovori o pomirenju, koji su održani u Moskvi, Alžiru i Kairu, „takođe nisu uspeli da dovedu do trajnog sporazuma o pomirenju rivala“.

Rascepkanost u palestinskim redovima

„Neslaganje između palestinskih grupa podrazumeva duboke političke razlike koje se odnose na mirovni proces i strategiju nacionalnog oslobođenja, ali i na tehnička pitanja u vezi s tim kako vratiti institucije palestinske vlasti u Gazu“, objašnjava Lovat.

Hamas, koji je u Nemačkoj, EU i SAD klasifikovan kao teroristička organizacija, upravlja Gazom od 2007. Bilo kakav budući, posleratni scenario koji bi vratio palestinsku vlast u Gazu i politički integrisao Hamas na okupiranoj Zapadnoj obali, morao bi se temelji na nekoj vrsti razumevanja između Hamasa i Palestinskih autonomnih vlasti, kaže Lovat.

Za palestinskog premijera Mohameda Štajeha – koji je podneo ostavku 26. februara – to je jedna mogućnost. On je ranije istog meseca, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, rekao da je Hamas integralni deo palestinske političke arene. „Oni moraju da dođu na našu političku agendu. A naš stav je veoma jasan: dve države u granicama iz 1967. godine – mirnim sredstvima. Palestinci treba da budu pod jednim krovom“, rekao je Štajeh.

S tom idejom međutim postoje izvesni problemi. Neke države su se izjasnile da Hamas ne bi trebalo da igra ulogu u upravljanju palestinskim teritorijama nakon završetka sukoba. Izrael je posebno protiv toga. Takođe je teško prognozirati kako bi se tvrd stav Hamasa prema priznavanju Izraela uklopio sa stavom PLO koja je već priznala Izrael.

Za Rusiju, čak i ako sastanak ne donese pomak, nastavak podele među Palestincima ne bi nužno bio negativan ishod. Samit bi pomogao u jačanju buduće uloge Rusije na Bliskom istoku.

Rusija kao posrednik na Bliskom Istoku

Godinama je Rusija uspevala da održava bliske veze s Izraelom, i to uprkos tome što je negovala dobre odnose i s jednim od regionalnih protivnika Izraela – Iranom. Nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022. godine, odnosi su se pogoršali: premijer Izraela Benjamin Netanjahu nije dao podršku ruskoj invaziji, a i hiljade Rusa i Ukrajinaca pobegle su u Izrael.

Ruski predsednik Vladimir Putin (desno) i izraelski premijer Benjamin Netanjahu bili su bliski dugi niz godina
Ruski predsednik Vladimir Putin (desno) i izraelski premijer Benjamin Netanjahu bili su bliski dugi niz godinaFoto: Maxim Shemetov/REUTERS

Međutim, analitičar Sulejmanov veruje da Rusija u stvari „ne može sebi da dozvoli da izgubi Izrael“, s obzirom na to da je zajednica ljudi koji govore ruski najveća manjina u Izraelu, nakon što je gotovo milion ljudi jevrejskog porijekla emigriralo u tu zemlju posle raspada Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina prošlog veka.

Isto tako, poboljšale su se veze između Rusije i Irana. Poznato je da Iran podržava ne samo Hamas, već i Hezbolah u Libanu, ali i iračke paravojne grupe i Hute u Jemenu. A svi oni smatraju SAD i Izrael svojim neprijateljima.

Rusija već dugo održava veze s palestinskim militantnim grupama, a njeni kontakti s Hamasom već su doveli do izvesnog uspeha. U oktobru je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova i specijalni izaslanik predsednika Putina za Bliski istok, Bogdanov, predao političkim predstavnicima Hamasa u Kataru spisak otetih Izraelaca ruskog porekla ili onih sa dvojnim državljanstvom i zatražio da se puste na slobodu.

Putin je poboljšao odnose s iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022.
Putin je poboljšao odnose s iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022.Foto: Sergei Bobylyov/AFP/Getty Images

Ronija Krivoja, ruskog Izraelca, Hamas je oslobodio 26. novembra, zajedno s još 13 Izraelaca koji su pušteni na slobodu u okviru privremenog primirja oko kojeg su posredovali Katar i Sjedinjene Američke Države. Kako je tada primetio „Vašington post“, Krivoj je „postao prvi odrasli muškarac s izraelskim pasošem koji je oslobođen, iako su razmene podrazumevale većinom žene i decu“.