Gujonove ekipe protiv „lažnih vesti“: za državu ili partiju?

Kancelarija za kulturnu i javnu diplomatiju, koju je Vlada Srbije zvanično osnovala u maju, još nema sajt ili broj telefona, ali već ima direktora. A direktor ima velike planove.

Arno Gujon, rodom Francuz, a izborom Srbin, humanitarac i viđeni član Srpske napredne stranke, najavio je tim za borbu protiv „lažnih vesti“ o Srbiji u stranim medijima.

Taj tim će, rekao je Gujon za Večernje novosti, slati demantije i autorske tekstove.

„Želimo da postignemo da oni koji su navikli da objavljuju laži i negativne strane događaja na Balkanu, pa i o Srbiji, znaju da će svaki put dobiti odgovor i da reakcija neće izostati“, naveo je Gujon.

Do kraja godine bi trebalo da budu „spremne ekipe“ za engleski, francuski i nemački jezik, možda i italijanski. „U svakom timu će biti po nekoliko novinara koji će biti ili rodom iz tih zemalja ili Srbi iz dijaspore koji su tamo rođeni, a koji razumeju jezik i mentalitet te zemlje.“

Stvar je obavijena velom misterije. Šta će tačno raditi Gujonov „tim“? Ko će biti u njemu? Koliko će to koštati poreske obveznike? I na kraju, čemu to služi?

Ta pitanja DW su u srpskoj Vladi ignorisali. Ni novopečeni direktor Gujon ne reaguje na pozive za intervju.

Imidž Srbije

U tekstu Večernjih novosti istaknut je primer novinarke britanskog „Telegrafa“ koja je u aprilu snimila kratki video na brdu iznad Leposavića. Bila je odevena u maskirne boje s pancirnim prslukom i dramatično se pitala da li na Kosovu preti sledeći veliki konflikt u Evropi.

Na takvu senzacionalističku najavu reagovali su tada i brojni zapadni novinari, neki i ismevajući koleginicu, jer se usred idiličnog krajolika javlja opremljena za rat.

Iako su primeri izveštavanja o Srbiji i regionu retko tako bizarni, oni često jesu stereotipni, kaže Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu koji je doktorirao na tu temu.

„Nasleđe devedesetih je i dalje jako u određenim medijima i političkim krugovima. To je teško prevazići. Temelji se na binarnoj kalkulaciji da su Srbi dželati, a drugi žrtve, bez ulaženja u finese“, kaže Krstić za DW.

Tu je, dodaje on, i širi negativni stereotip o Balkanu, kao zatucanom dvorištu EU.

Zato Krstić ne diskvalifikuje u startu pokušaj Srbije da se bavi mekom diplomatijom i kroz medije. I kaže još nešto – Srbija treba da se bori da se za nju uopšte čuje.

Jer, ovo više nisu devedesete. Prilozi koji se tiču Balkana objavljuju se tek povremeno i retko su na prvim stranicama zapadne štampe ili na početku dnevnika.

Naš sagovornik se takođe pribojava najave kakvu je dao Gujon. „Srbija treba da radi na poboljšanju imidža inostranstvu, ali bi naglasak trebalo da bude na pozitivnom aspektu. A ne da to budu odgovori, svađe i polemike koji bi samo mogli da potvrde stereotip o svađalačkim Balkancima“, kaže Krstić.

Propagandne brigade?

Vlasti predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem mnogo puta su demonstrirale da imaju tanku kožu i živce kad su u pitanju napisi u uglednoj zapadnoj štampi.

Od tekstova u Njujork tajmsu, Vašington postu, Frankfurter algemajne cajtungu ili onih koje je objavio DW – o regionalnim medijima da se i ne govori – često su pravljeni spektakli, zavere, sazivane su konferencije za štampu i emitovane specijalne emisije na Pinku i Hepiju.

Upitan da oceni Gujonov novi zadatak borbe protiv navodno lažnih vesti, jedan poznati beogradski novinar odbio je da govori za DW, rekavši da je povod neozbiljan. I da vlast trenutnim hajkama na nezavisne novinare u Srbiji pravi mnogo više štete.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, o osnivanju „timova protiv lažnih vesti“ kaže da se tu „propagandistička ekipa“ Aleksandra Vučića pojavljuje na novom zadatku.

„Ludilo je očigledno uzelo maha, jer sve podseća na Severnu Koreju i tamošnju Upravu za agitaciju“, navodi Bodrožić za DW.

Problem za vlast je što se odavno i u renomiranim evropskim medijima zna šta se u Srbiji dešava, nastavlja on. „I te vesti, koje bi sada Arno Gujon da demantuje ili poklopi, uglavnom su istinite.“

Za državu ili partiju?

Milan Krstić pak kaže da je tanka linija između odbrane imidža države i odbrane vlasti.

„Jedno je reći da su i Srbi bili žrtve devedesetih, da neki zločinci nisu kažnjeni i da Srbi nisu mali Rusi… a drugo je braniti vlast kad recimo Fridom haus kaže da je Srbija hibridni režim ili da se priča da u Srbiji cveta cveće“, dodaje on.

Gujonova kancelarija bi, ako pređe tu liniju, lako mogla da postane samo još jedno oruđe za medijski baraž po Zapadu.

Naime, kako tumači Krstić, zapadni pritisci na Srbiju ponekad jesu jaki i netaktični – posebno u pogledu Kosova – ali se pod Vučićevom vlašću to često uzima kao zgodan alat.

„Kad treba da se publici skrene pažnja sa neke bolne unutrašnje teme, onda je Zapad uobičajeni sumnjivac“, dodaje on.

Arno Gujon, u mladim danima ekstremni desničar koji je pokušavao da se kandiduje i za predsednika Francuske, već dugo humanitarno pomaže Srbima na Kosovu.

Do nedavno je bio direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a sedi i u poslaničkoj klupi u taboru Srpske napredne stranke.

U poslednje vreme se ne izlaže kritičkim pitanjima novinara. Povodom prvih reakcija na njegovo novo direktorsko mesto, na mreži Iks je napisao: „Svi ’domaći’ mediji koji se finansiraju donacijama iz inostranstva su napali naš novi projekat. To znači da smo na dobrom putu.“

Prva finansijska injekcija za Gujonov put već je tu. Kako je doznala Nova ekonomija, njegovoj kancelariji je iz budžetske rezerve prebačeno nešto više od tri miliona evra.