Grčka: Između pravoslavlja i sovjetske nostalgije

Premijer Kirijakos Micotakis sledi kurs EU, koja podržava Kijev u borbi protiv Moskve, Grčka je već isporučila oružje Ukrajini. Međutim, aktuelna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da više od polovine građana ne podržava politiku svoje Vlade. Dok se izbeglice iz Ukrajine u Grčkoj dočekuju raširenih ruku, mnogi Grci odbijaju mere EU protiv Rusije.

Prema anketi, više od 60 posto stanovnika Grčke je izričito protiv isporuka oružja - a odgovornost za rat pripisuju i Moskvi i Kijevu.

Jedan od razloga za to je što su grčki konzervativci na Rusiju tradicionalno gledali kao na saveznika. 2019. pet godina nakon aneksije Krima, tadašnji čelnik opozicije Micotakis otputovao je u Moskvu. Tamo je govorio o „odnosu poverenja" između njegove stranke Nova demokratija i Putinove stranke Jedinstvena Rusija - i uvjeravao da će Rusija u Grčkoj uvijek imati „pouzdanog partnera za dijalog".

Braća po veri?

Prema navodima politikologa Atanasiosa Gramenosa, simpatije mnogih Grka prema Rusiji prvenstveno se temelje na zajedničkoj pravoslavnoj veri:

„Rusija se vekovima predstavljala kao zaštitna sila pravoslavaca u Osmanlijskom carstvu."

Moskva jeste aktivno pomagala – a mit o velikom spasitelju sa Istoka čvrsto je ukorenjen u grčkoj kulturi:

„Mnogi desničari, uključujući članove vladajuće stranke, još uvek veruju da će Rusija na kraju osloboditi Konstantinopolj (Instanbul) i vratiti ga Grčkoj i sanjaju o novom Vizantijskom carstvu."

I u drugim balkanskim zemljama može se videti kako Rusija pokušava da šiti uticaj putem pravoslavne vere. To se posebno vidi u Severnoj Makedoniji i Srbiji, gde su stavovi ljudi prema EU podeljeni. „Tamo Rusija širi staru ideju saveza pravoslavnih država."

To je teže u Grčkoj jer je Grčka pravoslavna crkva priznala autokefalnu crkvu Ukrajine 2019. – i time postupila jasno protiv volje vrha Ruske pravoslavne crkve.

Ali ono što se propoveda na nedeljnim bogosluženjima je druga stvar: „Crkva u Grčkoj je odraz društva. Postoje i mnogi sveštenici koji su pali na teorije zavere. A oni imaju uticaj na mnoge vernike."

Poverenje u Rusiju opada

Novinar Stavros Cimas u Grčkoj se smatra stručnjakom za Balkan, Rusiju i pravoslavnu crkvu. Svestan je simpatija svojih sunarodnika prema Rusiji.

Kad je reč o Moskvi, grčka levica još uvek koketira sa nostalgijom prema sovjetima - a konzervativci s pravoslavnom verom, ističe on. Takvi romantični osećaji samo delimično objašnjavaju zašto stanovništvo toliko okleva da osudi ruski rat u Ukrajini ili ga uopše ne osuđuje.

„Imam utisak da se većina Grka boji da će podrška sankcijama Rusiji naštetiti našoj zemlji", rekao je Cimas za DW. I u Grčkoj su naglo porasle cene pojedinih proizvoda, struje i gasa. Ljudi se boje da će mere, preduzete protiv Moskve, osetiti na svojoj koži.

On kaže da su poltički odnosi Grčke i Rusije  već duže na silaznoj liniji. Odlučujuću ulogu u tome su imale političke nesuglasice - u vezi s aneksijom Krima 2014. ili oko Prespanskog sporazuma, kojim su Grčka i Severna Makedonija 2018. rešile svoj dugogodišnji spor oko imena. Izbio je i skandal kada je Atina izbacila iz zemlje ruske agente koji su pokušali da lobiraju protiv tog sporazuma.

Moskovljanka u Solunu

Marija još uvek ne može da veruje da je ruski predsednik Vladimir Putin napao Ukrajinu. Ova 29-godišnja Moskovljanka, koja ne želi javno da iznosi svoje pravo ime, već tri godine živi u Solunu. Studentkinja prava je udata za Grka i registrirovana u Grčkoj - kao i oko 15.000 drugih Rusa.

Veza između dve većinski hrišćansko-pravoslavne zemlje tradicionalno je bliska. Marija je učila grčki na univerzitetu - bez ikakvih konkretnih planova da emigrira u Grčku. Ona zapravo nije posebno religiozna, ali se kao hrišćanka pravoslavne vere oseća manje stranom u Grčkoj nego u drugim delovima Evrope:

„Religija nas povezuje, i kulturno", rekla je ona za DW. „Puno sam putovala, pa znam, ako želiš da živiš u inostranstvu, moraš se prilagoditi. Ali ovde nisam morala gotovo ništa da menjam."

Od početka rata u Ukrajini 24. februara 2022. pogoršala se i ekonomska situacija u Rusiji, kaže Marija:

„U Moskvi se zatvaraju radnje. Nema dovoljno lekova i sada su nestašice na svakom koraku".

U ostalim delovima zemlje to je sasvim normalno. „Možda su tamo čak i srećni što sada snabdevanje postaje problematično i u velikim gradovima". Mnogi njeni rođaci i prijatelji napustili su zemlju, otac je prešao finsku granicu, a majka je otputovala u Litvaniju preko Belorusije.

Mariji je jedna stvar potpuno jasna. Kada je u pitanju ostanak na vlasti, Putin ne poznaje granice. To je jedan od razloga zašto više ne vidi nikakvu perspektivu za sebe u svojoj domovini - Rusiji. Propagandni medijski sistem i sve oštrije vladine mere protiv onih koji misle drugačije uništili su, kako kaže, njenu posljednju nadu u poboljšanje.

Ona ne može da shvati da mnogi ljudi u Grčkoj imaju problem da osude Moskvu za rat protiv Ukrajine. „Nedavno je jedan Grk rekao da je u Rusiji sve dobro. Protivrečila sam mu i objasnila kakva je tamo situacija. Ali on mi nije poverovao."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.