Gruzija – uprkos napetostima Rusima omiljeni turistički cilj

U beloj lanenoj majici i krem pantalonama prilazi mi turistički vodič Levan Dvila. Sedim u senci na klupi u Parku 9. aprila u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Ugodno je. Samo nekoliko desetina metara dalje, užurbani život se odvija na bulevaru Rustavelija Gamzirija, jednoj od glavnih saobraćajnica u centru grada. Tu su svi, i domaći i turisti.

-pročitajte još: Rusi i Ukrajinci u Beogradu i Budimpešti

Deveti april je datum koji u Gruziji svi znaju. Tada je Sovjetska vojska nasilno rasterala demonstracije za nezavisnost Gruzije. Ubijen je 21 čovek, stotine su povređene. Ovaj park je oaza mira i istovremeno spomenik. Pravo mesto za razgovor. Želim da s Dvilom razgovaram o komplikovanim odnosima između Gruzije i Rusije, i o tome šta Gruzijci danas misle o ruskim turistima, s obzirom na rat u Ukrajini.

Šta Ruse privlači u Gruziju

Prema podacima gruzijske turističke kancelarije, broj posetilaca iz Rusije od 2011. neprestano raste. Pre pandemije, 2019. godine, susednu Gruziju posetilo je milion i po Rusa. Oni su doneli prihod od oko 687 miliona evra.

Rusi rado letnji odmor provode u Gruziji, ponosno kaže Dvila. „Za Ruse je to jedna od najboljih destinacija: Crno more, naša dobra hrana, naša gostoljubivost.“ Od 2017. taj 38-godišnjak radi kao turistički vodič. Često je vodio  ruske turističke grupe. Do nesuglasica dođe uvek kad se radi o sovjetskom uticaju u Gruziji. Ruski turisti to vide pozitivno, Gruzijci, naravno, drugačije.

Teški odnosi

Rusija i Gruzija imaju zajedničku prošlost. Gruzija je bila deo Carske Rusije, a kasnije i Sovjetskog Saveza. Od 1991. je samostalna. Nakon toga su se napetosti između Gruzije i Rusije sve više zaoštravale.

Godine 2008. eskalirao je konflikt oko gruzijske pokrajine Južne Osetije. Gruzijske trupe umarširale su u pokrajinu koja od 1991. teži nezavisnosti i koju podržava Rusija. Uz obrazloženje da želi da zaštiti svoje sunarodnike – koji su tamo manjina – Rusija je pokrenula vojnu akciju odmazde. Rat je trajao pet dana. Sukob se proširio i na susednu pokrajinu Abhaziju. Spor oko suvereniteta u tim pokrajinama i ruski uticaj na gruzijskom području – to je zamrznuti konflikt koji u svakom trenutku može da eskalira.

Te dve pokrajine čine 20 odsto gruzijske teritorije za koju se smatra da je pod ruskom okupacijom. Brojni Gruzijci se boje ruske dominacije. U leto 2019. održani su višednevni antiruski protesti u glavnom gradu Tbilisiju. Usledila je ruska reakcija: obustavljeni su svi direktni letovi u Gruziju. Rusima koji su ostali u Gruziji preporučeno je da tu zemlju napuste, ostalima je savetovano da tamo ne putuju. Vazdušni saobraćaj obustavljen je sve do danas. Broj posetilaca se osetno smanjio, gruzijski turizam pretrpeo je štetu.

Rusi ipak dolaze u Gruziju

Pa ipak, Gruzija je ostala omiljena destinacija za mnoge Ruse i nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru ove godine. I dalje nema direktnih letova, ali granice su otvorene. A ni Rusima, kao ni stanovnicima Evropske unije, nisu potrebne vize za ulazak u zemlju.

Mnogima bi to moglo da postane još zanimljivije, jer je to jedna od retkih mogućnosti da se uđe u EU, odnosno šengenski prostor. Od ponedeljka (19.9.) i baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija, kao i Poljska, ograničavaju ulazak ljudi iz Rusije. Čak ni oni koji imaju važeću šengensku vizu ne mogu da uđu. Izuzetak se pravi za putovanja iz humanitarnih razloga i disidente, ali velika većina putnika mora da ide drugim putem. Recimo, preko Gruzije.

Ovoga leta se svuda na ulicama Tbilisija, u restoranima, barovima i muzejima, mogao čuti ruski jezik. Nisu svi oni turisti, mnogi žive u Tbilisiju kao emigranti.

Za vreme jedne opuštene večere u starom jezgru Tbilisija razgovarao sam s jednim ruskim turistom. Fedor Portnik dolazi iz Moskve i tu je bio s roditeljima. Na odličnom engleskom mi je taj 38-godišnjak ispričao da je, nakon ruskog napada na Ukrajinu, napustio Rusiju i da sad živi u Pragu. U Gruziji je hteo da se sastane sa svojim roditeljima. Oni su iz Moskve došli autobusom. Na granici su satima morali da čekaju.

U Gruziji je, kaže, video da postoji velika solidarnost s Ukrajinom. Ali, njega kao Rusa niko nije odbacivao. Naprotiv, Gruzijci su bili veoma ljubazni, a stariji su s njim razgovarali i na ruskom. Mlađi su znatno uzdržaniji.

Na ruske turiste su se Gruzijci odavno navikli, ali prema ruskom predsedniku su uzdržani ili su otvoreno protiv njega. Marika Kopadze, majka dvoje dece, s mužem drži jedan hotel u Tbilisiju. „Pokušavamo da budemo fer.“ A onda dodaje: „Ali Putin? Nikad! Nikad ga mi Gruzijci nećemo voleti.“ Izgleda da Kopadze nije jedina koja tako misli.

Bolje ne govoriti o politici

Nekoliko dana kasnije sam od neizdržive podnevne vrućine pobegao u jedan kafić u Mzheti, starom gruzijskom glavnom gradu. Razgovarao sam s mladim parom iz Rusije. Pričali su mi o svom putovanju preko Urala. Čitav put su prešli automobilom. Oko 2.000 kilometara. Dok su prelistavali jelovnik, oduševljeno su pričali o gruzijskoj kuhinji i odlučili se za hinkali. To je punjena testenina, gruzijski specijalitet.

Kad sam rekao da sam novinar i da bih želeo da znam da li se u Gruziji osećaju prijatno, raspoloženje se promenilo. Muškarac je pažljivo odmeravao reči. „Imamo svoje mišljenje, ali ćemo ga zadržati za sebe.“ Prema medijima je načelno sumnjičav – a u to uključuje i ruske medije. Ali, sankcije protiv Rusije smatra „potpuno nerazumljivim“.

Prihvatio sam to da njih dvoje ne žele da razgovaraju o politici. Vratili smo se bezazlenijoj temi: hrani. I tu smo se složili. Ostatak popodneva proveli smo opušteno.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.