Grad koji je svoje finansije potpuno otvorio za građane

Gradonačelnik Bjelovara, Dario Hrebak, pre nekoliko meseci je ugostio delegaciju iz Istre i ručak u jednoj konobi u Bjelovaru platio 2.150 kuna (oko 300 evra). Nije reč ni o kakvom skandalu, samo o običnom podatku o trošenju javnih sredstava do kojeg se sada bez problema može doći - zahvaljujući potpunom otvaranju finansija tog grada građanima.

Noćenja, dnevnice, troškovi lizinga, pomoć građanima za ogrev, kapitalni izdaci, bruto plate zaposlenih u gradskoj upravi - sve je tu. Videli ste da je gradonačelnik popio piće u kafiću u centru? Možete proveriti je li ga platio sam ili ga je platio grad. Koliko su koštale klupe u parku, obnova WC-a, asfaltiranje ulice u kojoj možda živi neki funkcioner? Šta god vam padne na pamet, sve možete pronaći na stranici transparentnost.bjelovar.hr.

Grad Bjelovar na do sada nezabeležen način je građanima na uvid dao svoje finansije. Uz pomoć aplikacije svi građani, ne samo Bjelovara, mogu videti apsolutno sve račune plaćene iz budžeta – uključujući i to da je za izradu aplikacije Institutu sinergije nauke i društva u martu plaćeno 149.000 kuna (oko 20 000 evra).

Teško nameštati javne nabavke kad to svi vide

Institut vodi naučnik Vuk Vuković, poznat po svojim istraživanjima korupcije i umreženih klijentelističkih mreža u Hrvatskoj. U razgovoru za DW on kaže da je potez grada Bjelovara jednostavno rečeno „game changer": "Uz potpunu transparentnost biće jako teško nameštati javne nabave bez da to građani i novinari ne primete". Gradovi i sada imaju obavezu da objavljuju podatke o budžetu i nejgovom izvršenju, no do konkretnih podataka u šumi brojki je jako teško doći.

„Jako je teško bilo dolaziti do podataka izjavnih nabavkiu centralizovanom sistemu i tu su se prikazivale samo cene po kojima je ugovor potpisan, ne nužno i obavljen (odnosno koja je konačna isplata). Sada je to puno lakše pretražiti i tačno se vidi ko je koliko dobio od grada. Na primer, na taj način će svi koji su učestvovali u procesu moći da prate da li je ugovor dogovoren po damping ceni kako bi se pobedilo na konkursu, a posao se na kraju obavio po ceni puno višoj od konkurencije - što je čest slučaj, nažalost", ističe Vuković.

Dodaje da je potpuna transparentnost glavni preduslov borbe protiv korupcije, no ističe da su za uspeh te borbe važni mediji i građani - „oni koji stalno proveravaju isplate iz budžeta i traže potencijalne malverzacije. Oni su ti koji moraju prvo naterati i državu i ostale gradove i opštine da urade istu stvar, a kada se takvo nešto implementira moraju biti taj dodatni korektiv vlasti. Bilo kakvo upućivanje na prevare ili korupciju će građani, sada kada imaju potpunije informacije, kažnjavati na izborima. A to jedino čega se političari boje - da izgube svoju stolicu. I zato će s vremenom sve manje i manje biti skloni da ulaze u malverzacije", zaključuje Vuković.

Direktorka Instituta za javne finansije, Katarina Ott, oduševljeno pozdravlja potez Bjelovara, naglašavajući da s izradom aplikacije, kao ni gradom Bjelovarom nema nikakve veze.

„Nas u Institutu je to jako razveselilo, jer uvek smo se nadali da će naša istraživanja transparentnosti lokalnih budžeta malo po malo dovoditi upravo do takvih poteza i eto dogodilo se. I da naglasim nešto što stalno ponavljamo – transparentnost ne služi samo suzbijanju korupcije, nego i efikasnosti javnog sektora. Korupcija sigurno jeste problem, ali neefikasnosti izazvane nekompetentnošću mogu biti još i veći problem", dodaje Ott.

Gradonačelnik Belovara, Dario Hrebak, u razgovoru za DW kaže da mu je otvaranje budžeta građanima bila želja otkako je postao gradonačelnik, a smatrao je i da mu je to dužnost. No, put do toga nije bio lak, jer postojala pravna prepreka, zbog odavanja ličnih podataka i famoznog GDPR-a. Tek kad je Grad dobio mišljenje Agencije za zaštitu ličnih podataka, objavili su sve.

Šuma propisa - tlo za korupciju

„Birokratski model koji smo nasledili nejasan je, komplikovan, svrha je samom sebi i najpogodnije je tlo za korupciju. Kada postoji šuma propisa i nejasnih procedura, onda se otvara prostor rastegljivom shvatanju tih pravila od slučaja do slučaja. Građani imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac i mislim da smo ovim projektom pokrenuli izvrsnu priču i veliku borbu protiv korupcije u celoj našoj državi", kaže Hrebak.

Gradonačelnik Bjelovara kaže da je većina reakcija bila vrlo pozitivna, a osobito ga ohrabruju čestitke stručnjaka iz Instituta za javne finansije, Ekonomskog instituta, Udruge Lipa i drugih.

„Mnogi su, nakon što smo sve izložili javnosti, nazvali, poslali poruke, mailove i čestitali. Naravno da će uvek biti računa i pitanja je li taj račun trebao biti toliki, je li trebao biti neki ručak plaćen ili jesam li trebao noćiti u nekom hotelu. Da smo hteli štogod sakriti, ne bismo objavili sve te račune. Dakle zaista ništa nije sporno, sve je jasno i objašnjivo. U Gradskoj upravi mišljenja su bila podeljena", kaže Hrebak.

I pre nego što je aplikacija bila dovršena, grad je svoje finansije „otvorio" građanima, pokrenuvši s njima interakciju, kaže Hrebak.

„Građani mogu pitati što ih zanima, mogu aktivno učestvovati u kreiranju budžeta. Potpunom transparentnošću otišli smo još korak dalje. Nažalost, 90 posto građana Hrvatske smatra da je korupcija izuzetno raširena u lokalnoj i regionalnoj samoupravi, što je vrlo poražavajuće. Grad Bjelovar želi da bude merna jedinica za nivo transparentnosti i da to postane standard u celoj Hrvatskoj. Nije nemoguće. Ako smo mi, grad od 40-ak hiljada stanovnika, uspeli u tome, mogu i drugi."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android