Godina bez Opela u Bohumu

Nakon godina muke i neizvesnosti, borbe i natezanja s matičnim koncernom, američkim Dženeral motorsom, samo zatvaranje pogona proteklo je relativno tiho, bez kamera i novinara. Nakon 52 godine je na fabričkoj traci sklopljen posljednji opel zafira i to je onda bio kraj za oko 3.300 radnika tog pogona. Atmosfera ionako nije bila za kamere jer je kod svih vladao strah za budućnost.

Tim više što i Bohum i čitava Rurska oblast već imaju dugu tradiciju propadanja. Zlatno doba je to područje imalo usred industrijske revolucije, kad se tamo masovno vadio ugalj i svuda su se pušile visoke peći čeličana i železara. Naravno da se tek uslovno može reći da je u tom dobu za radnike bilo nečega „zlatnog“: od nadnica se jedva moglo živeti, radilo se od jutra do mraka pa je tako i u nedalekom Kelnu jedan Karl Marks jedva išta smeo da piše o uslovima u kojima žive ti radnici jer su mu članci bili redovno cenzurisani.

Tek nakon Drugog svetskog rata je i radnicima Rurske oblasti postalo bolje. Bilo je posla, ni plate nisu bile tako loše i nije bilo malo rudara ili radnika čeličane koji nakon posla nisu kući išli biciklom, nego su sedali u svoj auto. Tako je i automobila trebalo sve više, a u Bohumu je i Opel otvorio svoj pogon. Iz njega su izašle desetine hiljada kadeta, askona i astri.

Tiha i nezaustavljiva propast

Ali dok je sedamdesetih još čitava Rurska oblast maštala da kupi opel mantu, pravu ikonu tog područja i epohe, već je počelo propadanje koje, kao i sa Opelom u Bohumu, nikako da stane. Uglja tamo još uvek ima, ali po njega treba ići sve dublje u zemlju tako da se više isplati kupovati na svetskom tržištu dnevnih kopova u Americi ili na nekom dalekom kontinentu. Bez uglja se više nije isplatilo niti taliti čelik tako da je i od nekadašnjih metalurških giganta ostajala tek njihova senka.

Kako je globalno tržište progutalo tešku industriju, tako je odumirala i metalska industrija uopšte. U Bohumu je pogon otvorio vesnik novog doba, finski proizvođač mobilnih telefona Nokia ali i on je zatvorio zbog neizdrživog pritiska konkurencije s dalekog Istoka. A onda je, 5. decembra 2014. konačno zatvoren i pogon Opela.

Rolf Hejer je na čelu inicijative „Perspektive Bohuma 2022. d.o.o.“ koju je inicirao grad Bohum i gde se Opel obavezao da finansijski učestvuje kada je već odlučio da stavi katanac na fabriku. Hejer uporno tvrdi kako je svaka propast ujedno prilika da se počne nešto novo, ali priznaje i da je šteta ogromna: „Pored štete koja je načinjena nestankom radnih mesta i kod zaposlenih i njihovih porodica, ona je nastala i kod liferanata, drugih ljudi koji su takođe imali posla s Opelom. Ali naravno da je i to prilika za nove delatnosti, nova radna mesta i da se podstakne još jedna promena čitave strukture ovog područja.“

Prilika za nov početak?

Grad i pokrajina tu promenu žele da pomognu pa su na raspolaganje stavili golemo područje gde bi trebalo da nastane „Rurska oblast 2.0“. Već za prvu parcelu tog industrijskog područja, nekih tridesetak hektara, inicijativa je primila oko 300 upita. „Najveći interesent, s kojim smo sad i u konkretnim pregovorima, je logistički koncern DHL (koji pripada Nemačkoj pošti, prim. red.) koji ovde želi da stvori distribucioni centar kapaciteta oko 50 hiljada paketa na sat. U prvoj fazi DHL želi da otvori 500 radnih mesta“, kaže nam Rolf Hejer.

Ali šta je 500 radnih mesta kad je samo u Opelu na kraju bilo 2.600 zaposlenih – osamdesetih ih je čak bilo preko 20 hiljada? Statistika o nezaposlenosti u tom regionu na prvi pogled nije drugačija nego drugde: iznosi 9,5 odsto. No ako se malo bolje pogleda, stanje je mnogo mračnije: od 17.900 osoba koje traže posao njih više od 14.100 posao bezuspešno traži već dugo vremena. Među njima je i nesretnih 4.000 nekadašnjih radnika Nokie.

Štaviše, broj nezaposlenih u Bohumu zapravo je veći nego što kaže statistika. Opel se obavezao da tamošnje zaposlene prihvati u „prelaznu“ kompaniju koja onda njima i plaća socijalnu pomoć. Naravno da svi oni traže posao, ali nisu obuhvaćeni statistikom tamošnjeg Zavoda za zapošljavanje. A čak i Eva Kerkemajer iz sindikata metalskih radnika IG Metal se pita da li će ti metalski radnici i stručnjaci za obradu metala još ikad naći posao u svom zanimanju.

Jedva svaki deseti se „izvukao“

„Uvek me obuzme tuga kad vidim koliko nam zaista nedostaje fabričkih radnih mesta. Imamo mnoštvo ljudi koji godinama ne mogu da nađu posao, a te dve i po hiljade bivših radnika Opela i njima tope nadu da će ga ikad naći. Jer oni su tek došli na tržište rada, njima se plaća prekvalifikacija pa tako imaju i više šansi da nađu posao od onih koji već najmanje 12 meseci nemaju posao. Jer ako pogledam samo poslednjih pet godina u tom regionu, onda je tu nestalo najmanje 10 hiljada radnih mesta“, žali se Kerkemajer.

Vratimo se našem pitanju: koliko od 2.600 zaposlenih u Opelu koji su tog petka 5.12.2014. poslednji put došli na posao danas radi na novom radnom mestu? Odgovor je zapravo porazan: manje od 300. „Nešto više od 100 koleginica i kolega je napustilo prelazno preduzeće jer su našli drugo radno mesto. I ima njih 150-200 koji su u postupku kvalifikacija i rade u probnom roku“, kaže predstavnica sindikata. No nema garancije da nakon probnog rada ili prakse sledi stalni ugovor.

Neki od radnika Opela su se prekvalifikovali za mašinovođu i rade u železnice, nekako je išlo i delatnicima fabričke vatrogasne službe koji su sad u „pravim“ vatrogascima. Neki su prihvatili posao domara u velikim stambenim holdinzima, ali Eva Kerkemajer se žali da poslova u njihovoj, metaloprerađivačkoj struci praktično – nema. A i kod svih tih pustih hektara novog industrijskog područja je veoma skeptična: „Ništa nam ne pomaže da tamo postave sve i svašta. Radnicima Opela to ništa neće pomoći jer za sve to treba vremena da se sagradi i počne s radom.“

A u stvari…

Rolf Hejer iz inicijative „Perspektive Bohuma 2022.“ ipak tvrdi da se i „stara“ industrija zanima za taj grad. Tako je i metalurški koncern Thajsen Krup u Bohumu otvorio servisni centar i u budućnosti tu želi da skoncentriše čitav niz aktivnosti. Perspektiva je i nauka i istraživanje jer je Rurski univerzitet u Bohumu već među najvećim poslodavcima grada i zapošljava više od 6.000 saradnika.

Ali zapravo najviše sreće imaju oni koji su u samom Opelu preživeli i tu poslednju veliku čistku pre godinu dana. Njih petstotinak je ostalo kako bi demontirali pogon i pobrinuli se za sadržaj skladišta. Njihov posao ne samo da nije završen, nego se čak i širi: Opel u Bohumu želi da stvori centralno mesto za isporuku rezervnih delova i kako tvrdi Rolf Hejer, Opel čak planira da uloži šezdesetak miliona evra kako bi stvorio takav servisni centar. Trenutno na tom poslu radi 430 ljudi, ali lako bi u Opelu moglo svoj kruh da nađe oko 700 radnika.

Jedino je pitanje – ko će biti među njima? A ko među 18 hiljada prijavljenih na Zavod za zapošljavanje? Jer neka nova epoha za Rursku oblast, ovaj puta bez uglja i teške industrije, još nije na vidiku.