GMO neće preplaviti Hrvatsku
20. februar 2018.
Izmene i dopune Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), preduzete radi usklađivanja s regulativom EU, izazvale su početkom februara žučnu diskusiju u hrvatskim medijima, ali i u Saboru. Najburnije su reagovali poslanici Mosta, pa je tako Branimir Bunjac nazvao zakonske izmene – zločinačkim, te diktatom EU i američkih korporacija.
Ipak, dosta je indikativna bila staložena reakcija ekoloških aktivista koji se dugi niz godina pomno bave pitanjem GMO. Najveća opoziciona stranka SDP takođe ne smatra da je tekst zakona popustljiv spram moguće kontaminacije prirode i ugrožavanja ljudskog zdravlja. Slaven Dobrović, saborski poslanik i bivši ministar zaštite životne sredine, a i sam član Mosta, gleda dvojako na slučaj.
„Iako ove zakonske izmene donose pravnu osnovu za ograničavanje ili zabranu uzgoja GMO“, rekao je Dobrović za DW, „one isto tako ostavljaju prostor za njegovu primenu. Posebno brine masovna proizvodnja nekih genetski modifikovanih useva koji onda putem globalnog tržišta dospevaju i u Hrvatsku, gde na primjer kroz stočnu hranu posredno stižu na naš sto.“
- pročitajte još: Sporna dozvola za glifosat
Stoga je jasno, smatra on, i da to što su se sve županije proglasile „slobodnim od GMO“ nije baš neka garancija, te proizvođači GMO mogu biti zadovoljni. No bivši ministar drži i da je dobro što se opet razvila malo življa rasprava o ovoj temi, jer će to podstaći građane na detaljnije upoznavanje s njom.
„Patent na život“
Dobrović napominje da je GMO svojevremeno predstavljan kao spasonosno rešenje za glad u svetu, čak i za smanjenje upotrebe pesticida, i kao biotehnološki servis koji bi mogao izlečiti mnoge bolesti čovečanstva. „No, ispalo je sasvim drugačije. Gladi i siromaštva sve je više, bogatstvo se pojačano koncentriše u rukama velikih, a upotreba GM semena propraćena je patentima na život, to jest seme, intenzivnim kontaminiranjem ekosistema hemikalijama i uništavanjem bioraznovrsnosti.“
U mnogim nevladinim organizacijama ipak zaključuju da je novim zakonskim slovom preduzet korak nabolje, bez obzira na pojedine nedostatke. Hrvatska je u ponekim detaljima restriktivnija prema GMO od proseka EU, a u javnosti je isticana i činjenica da je ova zemlja iskoristila mogućnost da kompletnu teritoriju izuzme od svih odobrenja za uzgoj GM useva koji su trenutno u proceduri na nivou Unije.
Pri tom je njihov uzgoj dodatno zabranjen u zaštićenim područjima Hrvatske, u sklopu međunarodne mreže Natura 2000, kao i u područjima namenjenim ekoturizmu i ekološkoj proizvodnji. Ako se svi ti sektori označe na karti Hrvatske, isticano je ovim povodom, oni će pokriti praktično čitavu državnu teritoriju.
Hrvoje Radovanović, asistent iz Programa zaštite prirodnih resursa u organizaciji Zelena akcija, mišljenja je da su buci koja se podigla oko zakonskih izmena kumovali površnost i neznanje. „Kritičarima je u oči upala činjenica da taj zakon nigde eksplicitno ne brani uzgoj i uvoz GM useva pa su to protumačili kao pripremu terena za otvaranje Hrvatske tim proizvodima. No, stvari su po tom pitanju bile identične i u starom zakonu koji je na snazi još od 2005. godine.“
Ipak, od tada nikome nije izdata dozvola za komercijalni uzgoj GM sorti u Hrvatskoj, što samo po sebi govori o krajnje ograničenim mogućnostima za tu vrstu prodora.
Ostaje problem stočne hrane
Naravno, nema nikakve garancije da neko sutra neće pokušati da progura GM sorte u Hrvatsku, podseća naš sagovornik iz najvećeg ekološkog udruženja. „Ali, poenta je da je to mogao bez problema učiniti i po starom zakonu te se zbog toga nije trebalo ići u ove izmene i dopune“, objašnjava Radovanović.
- pročitajte još: Hrvati protiv GMO-a samo kod kuće?
Dodaje da problematično i dalje ostaje pitanje uvoza GM stočne hrane koje nije bilo moguće rešiti ovim zakonom. Jer, Hrvatska je ulaskom u EU postala deo zajedničkog tržišta te ne može zabraniti uvoz svih GM proizvoda odobrenih na nivou Brisela.
Svejedno, doznajemo da u zakonodavstvu EU postoji golemi nedostatak, sadržan u činjenici da, za razliku od GM hrane za ljude, ne postoji obveza označavanja životinjskih proizvoda dobivjeih makar delom od stoke hranjene GM hranom.
„Hrvatska bi tom problemu mogla doskočiti pokretanjem sistema sertifikata proizvoda dobijenih od životinja koje nisu hranjene GM hranom, kao GMO slobodnih proizvoda“, sugeriše Hrvoje Radovanović.