Glasni Snouden i ćutljivi Berlin

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Edvard Snouden se ograničio na konstataciju da elektronski nadzor stanovništva bez konkretnog povoda nije u redu – a posledice bi trebalo da snose drugi. Očekivanja da bi 30-godišnji računarski stručnjak sada mogao i da ponudi neki udoban izlaz izi situacije, od samog početka su bila nerealna – utoliko više što nije dovoljno samo u SAD videti zlog špijuna. Snouden je ponovo ukazao da nemačka tajna služba BND sarađuje sa američkom NSA…“

Noje osnabiker cajtung (Osnabrik): „Dva iskaza iz ovog intervjua ne smeju biti zaboravljena. Jedan potiče od samog novinara Hubera Zajpela – 'sve što može da se učini, zaista se i čini'. To znači: SAD raspolažu najmodernijim instrumentima za špijunažu – što znači da će ih i upotrebiti, i to kad god joj se ukaže korist od toga. Studije su već pokazale da je upotreba te tehnike u borbi protiv teorizma prilično ograničena. Pretpostavka da se na taj način zapravo sprovode politička i privredna špijunaža nije teorija zavere, već proizilazi iz dosadašnjih saznanja. […] Druga stvar na koju nam je Snouden skrenuo pažnju: previše često je za vreme čitave afere stvaran utisak da interesi vlada imaju veću težinu od interesa građana. Moramo da se zamislimo nad činjenicom da jedan bivši pripadnik tajne službe mora da nam ukaže da je to izokrenuto shvatanje države…“

Sarbriker cajtung (Sarbriken): „Nemačka vlada se ponovo sakrila iza paragrafa i odbila Snoudenov zahtev za azil. I pored činjenice da bi nemačka kancelarka, da nije bilo hrabrosti toga čoveka, i dalje bila prisluškivana (i to do danas ne bi ni znala), sramotan je pre svega kukavičluk pred prijateljem koji se u Berlinu ničega ne stidi. Snouden je u intervjuu rekao stvari koje su toliko jednostavne da predstavljaju gotovo podrugivanje kategoriji izdaje: SAD sprovode privrednu špijunažu, tesno sarađuju sa Britancima, ne vode računa o pravilima. Nemačkoj bi – makar i u ninteresu sopstvenog dostojanstva – dobro došlo da se napokon suprotstavi stalnim povredama Ustava i konvencije o ljudskim pravima.“

Ajzenaher prese (Ajzenah): „Glavni urednik je rekao da razgovori koji se ne vode na nemačkom jeziku, već imaju simultani prevod, publika na duže staze ne može da prati kako treba. Već i same brojke govore protiv toga. I pored kasnog vremena emitovanja, intervju je pratilo oko dva miliona gledalaca. To je velika brojka. Kako bi tek izgledala da je razgovor bio emitovan već u 20:15?“

Vestfalen blat (Bilefeld): „Zbog mnogih tema koje nisu bile tako važne televizija ARD je menjala aktuelnu programsku šemu. Zašto je onda ekskluzivni intervju sa čovekom koji već mesecima utiče na svetsku politiku emitovan tek posle 23 sata? To je teško razumeti. Baš kao i činjenicu da je pre toga emitovana diskusija u studiju o razgovoru koji publika još nije videla. Bilo bi mnogo logičnije da se ta diskusija našla na programu posle razgovora sa Snoudenom. Najbolje bi bilo da je razgovorom sa Snoudenom lepo počeo večernji program. Ako se NSA nije umešala među medijske savetnike kako bi smanjila broj Snoudenovih gledalaca, ostaje nam čudno objašnjenje relevantnosti emisije koje je dala zajednica javnih servisa…“

Zidvest prese (Ulm): „I nova nemačka vlada štedi reči kada se radi o Edvardu Snoudenu. Stranka SPD se kao novi koalicioni partner Demohrišćana bezglasno uklopila u uzdržani kurs kancelarke u odnosima sa SAD. Čak ni intervju sa Snoudenom nije doveo do pooštrenog tona u ophođenju sa Vašingtonom. Hoćemo li se tom temom baviti tek kada bude jasno da su osim Angele Merkel prisluškivani i drugi članovi vlade? Hoćemo li samo slegati ramenima na saznanje da NSA u Nemačkoj u velikom stilu špijunira preduzeća i istraživačke laboratorije?“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević