Prošlog vikenda je u Saksoniji 600.000 ljudi, a u Brandenburgu 300.000 dalo glas Alternativi za Nemačku (AfD). Skoro milion ljudi u ove dve nemačke pokrajine smatra da će njihove probleme rešiti partija u kojoj se sve više čuju desničarski glasovi i čiji je kandidat za premijera Brandenburga najveći deo svog života proveo u desnoekstremističkim krugovima. To je partija koja nema nijedan istinski odgovor na probleme u državi kako na Istoku tako i na Zapadu.
U potrazi za pravim odgovorima
Mnogo se pisalo o zabrinutosti ljudi na istoku, o njihovim osećanjima koja su tesno povezana sa gubitkom mnogih radnih mesta nakon ujedinjenja. O tome da im se na Zapadu ne priznaje ništa od onog što su postigli, a posebno ne onima koji su živeli u DDR-u; takođe i o tome što u ruralnim regionima propada infrastruktura, što nedostaje zdravstvena zaštita.
Da, sve je to tačno i to su veliki politički propusti. Ali, da li je odgovor na to birati partiju reakcionara, partiju onih koji potcenjuju demokratiju, partiju nacionalista i obožavalaca nacionalsocijalista?
Ipak 75 odsto ljudi koji su u Saksoniji i Brandenburgu izašli na izbore nisu glasali za AfD. Krajnje je vreme da se razgovara sa ovim ljudima. I mi, ljudi iz medija, u tom smislu bismo morali više da učinimo umesto da trčkaramo za provokacijama desničarskih populista.
I ovi ljudi su razočarani politikom. Strahuju za svoju budućnost i budućnost svoje dece. Ali, ne prave pakt sa onima koji demokratiju seku u korenu. I tu ne treba da se varamo. Jer, desničarski populisti će sa ovakvim rezultatima sve više da prodiru u državne institucije, u organizacije kulture, privrede i druge institucije. I oni će ih promeniti - u autoritarne i antidemokratske. Oni nisu prijatelji internacionalizma i pluralizma.
Legenda o glasanju iz protesta
Da li je to bilo „glasanje iz protesta“? Mnogi kažu tako, i političari i sami birači AfD-a. Dakle, da se nije mislilo ozbiljno kada se davao glas jednoj partiji čiji predsednik za Holokaust kaže da je samo „brabonjak“ u nemačkoj istoriji; odnosno da je glasanje za AfD bilo samo znak upozorenja.
Ali to nije bilo tačno nikada. Jer, svako ko je hteo, mogao je da se informiše sa čim ima posla kada se radi o AfD. Možda poneko koristi nezadovoljstvo na istoku kako bi samo zaokružio stranku kojoj ionako ideološki pripada, jer je protiv stranaca bez obzira odakle dolaze i koliko dugo kod nas žive. I protiv dosadne demokratije.
Postoji pregršt gorućih tema u Nemačkoj: demografska slika, penzije, siromaštvo u starosti, klima. Sve veća razlika između bogatih i siromašnih. Bezbroj političara, institucija, udruženja, zabrinuti su zbog toga. Demokratija znači da se iz toga izvuku kompromisi i potraže rešenja.
AfD nema interesa za ovakve kompromise. A njeni birači nanose štetu demokratiji.