Genocid nad Jezidima: Dokaza ima, poverenja nema
3. avgust 2024.
Jezidi su, doduše, znali da ih u islamu smatraju „slugama nečastivog“, ali su se i u doba Islamske države trudili da budu donekle verni podanici režima.
Zato je i užas došao neočekivano: u ranim satima trećeg avgusta 2014. su borci IS napali više verskih zajednica Jezida na severu Iraka. Muškarci su u pravilu odmah likvidirani, žene i deca su odvedeni u zatočeništvo, bili zlostavljani i na hiljade ih je prodato kao roblje.
Tri godine kasnije je i ta islamistička tvorevina na području Iraka poražena. Danas je većina tadašnjih vođa ili već mrtva, uhapšena ili se ne zna gde su. Ali mnogi Jezidi i dalje čekaju na pravdu.
„Žele da zaborave IS“
U proteklih deset godina je bilo i pozitivnih stvari, kaže nam Murad Ismail iz Akademije Sinjar, instituta za obrazovanje Jezida na severu Iraka.
Tako su mnogi preživeli Jezidi prihvaćeni u trećim zemljama, a pokrenut je i međunarodni krivični postupak protiv bivših pripadnika IS. Isto tako, genocid nad Jezidima je i međunarodno priznat. Vlada u Bagdadu je donela zakon kojim se zlostavljanim ženama Jezida omogućuje odšteta, uključujući i mesečnu podršku od oko 500 američkih dolara.
Ali mora se učiniti više, smatra Ismail. Od oko 7.000 pripadnika jezidske zajednice koje su oteli zločinci IS, još uvek se ne zna sudbina njih oko 2.600. Malo je verovatno da ih je mnogo preživelo jer i danas se širom Iraka pronalaze masovne grobnice žrtava terora.
Izgledi da pravda bude zadovoljena nisu sjajni, smatra Ismail: „Imam utisak da čitav svet, uključujući i Irak, želi da poglavlje 'Islamske države' ostavi za sobom.“
Povrh toga su Jezidi od vlade u Iraku doživeli neugodno iznenađenje: Bagdad je neočekivano objavio da će od septembra prestati saradnja s istražnim povereništvom Ujedinjenih nacija koje utvrđuje zločine IS.
UNITAD je počeo s radom 2018. i od onda istražuje zločine tog režima, uključujući i pokolj nad Jezidima.
„UNITAD nije više potreban“
Kao i kod svih takvih tela svetske organizacije, tako i UNITAD deluje na poziv i uz dozvolu vlade Iraka. Ali krajem prošle godine je objavljeno da međunarodni stručnjaci „više nisu potrebni“ i da se saradnja prekida ovog septembra.
No Kristijan Ričer, čelnik misije UNITAD, kaže da je nemoguće u ovo preostalo vreme završiti posao na kojem rade već gotovo šest godina. S druge strane upozorava i da „mnogi preživeli u UNITAD-u vide jedinu nadu da se u Iraku postigne nekakva pravda“, piše u otvorenom pismu koje potpisuju 33 različite grupe.
„Takav nagli prekid rada bi bila katastrofa za preživele, za Irak i za međunarodnu zajednicu. To bi bila poruka kako pravda nije stvarno prioritet“, navodi se u tekstu.
Za taj neočekivani prekid rada UNITAD-a se navodi niz razloga. Mnogi od njih su politički, smatra Ismail, jer nova vlada u Iraku ne želi više da podržava međunarodno delovanje u zemlji. Tako je i ovog maja zatražena obustava rada humanitarne misije UN koja u Iraku deluje od 2003.
Kako javljaju irački mediji, problemi postoje i između misije UNITAD-a i iračkog državnog vrha i zbog toga što u Iraku još uvek ne postoji zakon koji bi regulisao postupak u slučajevima takozvanih univerzalnih zločina, dakle teških dela protiv čovečnosti, genocida, mučenja i nestanka ljudi.
Problem je i smrtna kazna
Već i iz tog razloga u Iraku nije izveden pred sud niti jedan čelnik Islamske države, upozorava kurdski pravnik Briar Baban iz pariskog Centra za istraživanje Iraka. „Na žalost, UNITAD nije bio u stanju da navede iračke vlasti da usvoje takav zakon.“
Naravno da to ne znači da čelnici IS nisu i u Iraku bili izvedeni pred sud, ali njima se sudilo prema prilično široko shvaćenim antiterorističkim zakonima.
Iračko pravosuđe se teško može shvatiti onako kako se pravosuđe shvata u demokratskim zemljama, upozorava Baban: „U iračkom pravosuđu nema poštenih sudskih postupaka, neka od ročišta traju jedva desetak minuta. A na zločine nad Jezidima se u iračkom pravosuđu jedva obraća pažnja.“
Još jedan uzrok spora iračkog pravosuđa i međunarodnih pravnih stručnjaka jeste što Irak i dalje insistira na smrtnoj kazni koju UN ne prihvataju.
Irački mediji tvrde da je to razlog što UNITAD nije redovno prosleđivao dokaze i svedočenja iračkim pravosudnim telima.
No okončanjem rada UNITAD-a će nastati praznina koja se nekako mora popuniti, smatra Pari Ibrahi iz fondacije „Sloboda za Jezide“. „Mi smo se zaista pouzdali u rad UNITAD-a.“
Nema poverenja u iračko pravosuđe
Pravne stručnjake najviše uzbuđuje pitanje šta će se dogoditi s dokazima o zločinima koje je sakupio UNITAD. Deo je prosleđen iračkoj vladi, ali UNITAD je vodio i samostalnu istragu.
„Mnogi preživeli su radije svedočili pred UNITAD-om jer su ipak imali poverenja u instrumente Ujedinjenih nacija“, kaže Ibrahim. Mnogi nisu hteli ni da svedoče pred iračkim pravosudnim organima.
Kako se čuje, irački službenici imaju nameru da sačuvaju dokaze i povedu postupak u Iraku. Isto tako je iz Bagdada poručeno da su spremni da dozvole državnim tužilaštvima korišćenje dokaza koji su prikupljeni u Iraku. Ali šta ako se to ipak ne učini, pita Baban.
„Na kraju krajeva, želimo da u Iraku vlada pravda“, kaže Natija Navruzov iz jezidske organizacije Jazda. „Irak je domovina Jezida koji su postali žrtve IS, baš kao i što su stradale druge manjine. Zato se upravo tamo nalazi i najveći deo preživelih, gotovo svi dokazi baš kao i počinioci i mesta zločina. Ali nema poverenja.“