Gašenje kosovskog požara
21. januar 2018.
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu nakon ubistva Olivera Ivanovića zamišljena je kao poruka ohrabrenja tamošnjim Srbima na Kosovu. O takvom karakteru posete govorili su i srpski političari iz Beograda, ali i sa Kosova. Socijalistička partija Srbije, koalicioni partner vlasti, čak navodi da ta poseta ima istorijski značaj.
Poruke koje je Vučić poslao uklapaju se u sve što je očito i bila namera: prva poruka se odnosila na potrebu za mirom, druga na bezbednost Srba na Kosovu, i treća da vlast Srbije mora da se obračuna sa kriminalom i korupcijom u svojim redovima. Nisu izostale ni priče o investicijama i deljenje poklona – nekome traktor, nekome stoka, nekome lečenje.
- pročitajte još: Već viđeno: od Đinđića do Ivanovića
Da li je ovo trebalo da bude vraćanje poverenja u državu ili u samog Vučića? I jedno i drugo, kaže za DW odgovorni urednik „Vremena“ Filip Švarm. „Vučić ima apsolutnu koncentraciju političke moći, od mesne zajednice do položaja predsednika države. Ubistvo Ivanovića je zaista uzdrmalo srpsku zajednicu na Kosovu, ljudi su počeli da se iseljavaju, po pitanju njihove bezbednosti godinama nije urađeno ništa, i Beograd je sada shvatio da takva situacija ne može dugo da se održi.“
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenjuje da je, osim ohrabrenja Srbima, Vučić pokušao da odgovori i na „sve one negativne komentare, koji su usledili nakon ubistva Olivera Ivanovića, a koji se odnose na činjenicu da je on bio medijski anatemisan od strane režima i izguran sa političke scene.“
Od koga se najpre braniti?
Osnovna poruka Aleksandra Vučića na Kosovu da bi Srbi tamo morali da ostanu i opstanu, tesno je povezana i sa porukom da će se više uraditi po pitanju njihove bezbednosti. Koliko i šta Srbija može da uradi kako bi poboljšala njihovu bezbednost?
- pročitajte još: Marko Jakšić: Na Kosovu se priča šapatom
Filip Švarm smatra „da je tek ubistvo Olivera Ivanovića pokazala dubinu ponora u kojem se nalaze Srbi na severu Kosova. Tu mislim pre svega na delovanje Srpske liste i na organizovani kriminal koji tamo vlada. A Srbija bi za početak u tom smislu mogla više da uradi pre svega ulaganjem u autentične političke glasove, i da se mnogo više u dijalogu sa Prištinom oslanja na te ljude, nego danas kada se oslanja na ljude koji imaju mnogo putera na glavi i ne ulivaju poverenje tom stanovništvu.“
Zoran Stojiljković kaže da se do poboljšanja institucionalne zaštite Srba ne može drugačije nego kroz dijalog sa institucijama na Kosovu. „A drugi deo te priče je što iza političkih struktura Srba na Kosovu stoje kriminogeni elementi“, napominje Stojiljković.
Borba protiv korupcije – opet
Mnogo pažnje je izazvala Vučićeva izjava da srpska vlast mora da se obračuna sa kriminalom i korupcijom u svojim redovima – što je i svojevrsno priznanje na kakva nismo navikli od Vučića. Ali takav obračun se s vremena na vreme najvavljuje već godinama, podseća Švarm. „Ne vidim da se na tom planu bilo šta uradilo, naprotiv. Tako da ćemo videti da li bi sve ovo trebalo da bude skretanje pažnje sa trenutnog stanja jer je uznemirenje ljudi zaista veliko. Ali, na osnovu iskustva, teško da možemo nešto da očekujemo.“
- pročitajte još: Sever Kosova – mafijaška crna rupa
Zoran Stojiljković takođe kaže da smo se „naslušali obećanja o smanjenju korupcije, a to je bilo nešto zbog čega je i porastao rejting Vučića. Nakon šest godina mi nemamo ništa od toga. Nemate presude, ili imate odbačene optužnice, nemate do kraja sprovedene procese koji se odnose na pripadnike aktuelne vlasti. Koliko godina bi trebalo da prođe da se reše slučajevi Siniše Malog ili rušenja u Savamali? Jednostavno, kad neke stvari ne uradite, ili vam nešto što ste najavljivali padne, kao na primer čitava priča sa Miškovićem, onda ste već neuverljivi.“
Nestabilnost i strah
Ako zapazimo jedan detalj – izjavu ministra Rasima Ljajića koji je rekao da je više puta govorio Oliveru Ivanoviću da napusti Mitrovicu – postavlja se pitanje kako pomiriti poruke upozorenja i poruke da se na Kosovu ostane?
„Očito da je ta poruka bila nekakav privatni stav ministra Ljajića, pošto on očigledno zna kakva je situacija dole, koliko je nabujao taj organizovani kriminal, i koliko Oliveru Ivanoviću preti opasnost od ekstremističkih albanskih i srpskih elemenata koji su uzajamno povezani“, kaže Filip Švarm. No stav srpske politike ostaje: „Opstanak Srba na Kosovu spada u zvaničnu politiku Srbije, što je tokom posete ponovio i Aleksandar Vučić.“
Tokom posete Kosovu okupljeni Srbi su od predsednika Srbije, navodno spontano, tražili oružje, ali im je na to odgovoreno da će se novac obezbediti za škole, vrtiće i bolnice. „Ako imate atmosferu u kojoj mogu da ubiju Olivera Ivanovića, šta onda drugi mogu da očekuju?“, pita se Stojiljković. „Traženje oružja je pogrešna, ali iznuđena i očekivana reakcija. Mislim da je stoga sasvim prihvatljiva poruka da im nije potrebno oružje već infrastruktura i sredstva za život.“
Filip Švarm dodaje da se i to moglo očekivati. „Očito je da postoje strukture koje bi fluidnu i nestabilnu situaciju htele da zakomplikuju dodatnim etničkim sukobima. Mislim da je stav Aleksandra Vučića da se novac daje za vrtiće, škole i bolnice racionalni stav i da bi takav stav u načelu trebalo pozdraviti“, zaključuje Švarm.