Gašenje BHRT: Traži se odgovornost svih

„Moralo je jednom da kulminira”, kaže za DW jedan od radnika BHRT, koji je u toj medijskoj kući od njenog osnivanja 2000. godine.

Kulminiralo je 23. marta kada je Poreska uprava Federacije BiH blokirala račun BHRT. Tim povodom oglasio se Upravni odbor Samostalnog sindikata radnika Radiotelevizije Bosne i Hercegovine, i izvestio Parlamentarnu Skupštinu BiH o bezizlaznoj situaciji u kojoj se našao taj javni servis.

Sistematsko urušavanje

U pismu koje je Upravni odbor sindikata poslao svim državnim i međunarodnim organizacijama i ambasadama u BiH, traži se odgovornost svih za trenutno stanje u Javnom servisu Bosne i Hercegovine.

„Neki nemo posmatraju kako se BHRT već godinama i decenijama sistemski urušava od strane istih sila koje sistemski urušavaju i državu Bosnu i Hercegovinu. Kao reprezentativni sindikat radnika u Radioteleviziji Bosne i Hercegovine obraćamo se svima vama s apelom da ne dozvolite gašenje BHRT i više od 800 radnih mesta širom BiH“, navodi se u pismu. Iz sindikata naglašavaju da je račun firme blokiran zbog dugova za poreze i doprinose.

„Problemi s kojima smo suočeni s blokadom računa, zaista su veliki i moraće se naći neko rešenje u vrlo kratkom roku. To je ono što je ozbiljan problem za BHRT, a ovo je ujedno još jedan poziv nadležnim institucijama da se učini sve što se može učiniti da se problem reši i da se izbegne najcrnji scenario“, rekao je generalni direktor BHRT Belmin Karamehmedović.

Do blokade računa dovela je i prvostepena presuda Okružnog privrednog suda u Banjaluci od 12. februara prema kojoj Radiotelevizija Republike Srpske (RTRS) nije dužna da isplati BHRT-u pripadajući deo prikupljene RTV-takse, iako se u zakonu jasno navodi da 50 odsto sredstava pripada BHRT-u. Ranije se Sud BiH oglasio nenadležnim za postupanje.

Pretnje umesto pomoći

I dok više od 800 zaposlenih u BHRT sa strepnjom iščekuje svaki naredni dan, član Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata Rajko Vasić na Tviteru je napisao: „BHRT – opstanak ili propast? Vasić: Ako vam je neprijatno, doću ja da je miniram“, napisao je Vasić.

Vasićev Tvit izazvao je brojne osude, a poslanik Naše stranke u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine Damir Arnaut podneo je protiv njega krivičnu prijavu. „Podneo sam krivičnu prijavu protiv Rajka Vasića za krivično delo terorizam. Ovo je izuzetno ozbiljna pretnja, strahovito opasno delo, te se nadam da će Tužilaštvo BiH promptno reagovati“, napisao je Arnaut na Tviteru.

„Ta objava Vasića na Tviteru samo je vrh ledenog brega i precizan pokazatelj šta misle oni koji žele srušiti Radioteleviziju BiH. Nema nikakve dileme da se radi o terorističkoj pretnji koja je prijavljena nadležnim organima, ali isto tako koristim ovu priliku da kažem da takve stvari neće proći i da će BHRT učiniti sve što je u našoj moći da nastavlja obavljati svoju funkciju kao što je i do sada“, rekao je Karamehmedović.

Iako se SNSD ogradio od pretnje Vasića, nešto ranije prvi čovek ove stranke i član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je novinarima: „BHRT se na silu drži godinama. Što se mene tiče i treba ga ugasiti, a vama novinarima iz Republike Srpske garantujemo poslove u našim javnim servisima. To je jedna patnja godinama koja ne može nikako da bude rešena. To je ničije osim ovih sa Zapada koji žele da to nametnu kao naše, a mi to nećemo. Naravno, neće oni dati da se to ugasi, ali to govori o tome da apsolutno nešto što se na silu drži godinama ne može dati nikakav rezultat“, rekao je Dodik.

A upravo je uspostavljanje sistema stabilnog finansiranja javnih servisa u BiH jedan od 14 uslova koje bi BiH trebalo da ispuni na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. U poslednjem izveštaju Evropske komisije za BiH navodi se između ostalog da su „tri javna RTV servisa i dalje izložena političkom uticaju, posebno putem politički kontrolisanih upravnih odbora, sa zabrinjavajućim trendom autocenzure“, kao i da država i dalje nema odgovarajući model naplate RTV-taksi, kako je predviđeno zakonom.

Sistem koji ne funkcioniše od početka

Sistem javnog emitovanja u Bosni i Hercegovini, kojeg čine BHRT, FTV i RTRS, uspostavljen je odlukom Visokog predstavnika Vofganga Petriča krajem 2005. godine. Otada pa do danas više se govorilo o problemima javnih emitera, nego o njihovom normalnom funkcioniranju.

Loša zakonska rešenja, nepoštovanje zakona, uticaj vlasti na uređivačku politiku, loše rukovođenje, nepoverenje građana, program kojim veliki broj građana nije zadovoljan – samo su neki od problema s kojima se emiteri suočavaju. Međutim, najveći problem vezan je za naplatu i raspodelu RTV-takse.

„Radiotelevizija Republike Srpske nezakonito na svojim računima zadržava novac koji pripada BHRT. Taj dug je prešao 63.000.000 konvertibilnih maraka. Uprkos nesumnjivim dokazima u korist BHRT, Okružni sud u Banjaluci u tužbama na osnovu tih potraživanja presuđuje u korist RTRS. Nama radnicima se na taj način uskraćuje sve ono što smo predano i pošteno zaradili i što po zakonu našoj firmi pripada. Taj novac bi bio i više nego dovoljan da saniraju svi dugovi BHRT, a našim gledaocima omogući kvalitetniji program“, navodi se u pismu Upravnog odbora Sindikata.

Zakonski, RTV-taksu na području Federacije naplaćuje RTV FBiH, na području Republike Srpske RTRS, a na području Brčko Distrikta BHRT. Kasnije je sporazumom dogovoreno da i na području Brčkog taksu naplaćuje RTRS. No, bez obzira na to ko prikuplja RTV-taksu, ona bi trebalo da se deli na način da BHRT pripada 50 odsto sredstava, dok entitetskim emiterima pripada po 25 procenata.

Do 2017. godine naplata RTV-takse vršena je putem telekom-operatera i generalno nije bilo većih problema u raspodeli sredstava. No, nakon isteka ugovora s telekom-operaterima, RTRS je počeo da prikuplja taksu na drugi način i da, protivno zakonu, sav prikupljeni novac čuva za sebe.

„Ma taj model nije nikada bio problem. Ovo je čista politička priča“, kaže naš sagovornik sa početka priče, koji iz razumljivih razloga nije hteo da mu otkrivamo identitet.

„Urušavanjem BHRT, mi rušimo BiH“

BHRT je preslikan odnos stanja u državi, poručio je lider HDZ BiH, Dragan Čović. „Urušavanjem BHRT, mi rušimo i BiH. To bi trebalo da bude ključna poruka, svima onima koji drže alat u rukama, koji igraju dvostruke igre“, rekao je Čović.

Da se radi o smišljenom gašenju BHRT, smatra i Adil Osmanović, visoki funkcioner SDA. „Oni su u dobroj meri uspeli da dovedu u nezavidnu poziciju BHRT“, kaže Osmanović.

Radnici BHRT zaradili su i drugu platu koju nisu dobili. Toj medijskoj kući preti isključenje struje. Dugovanja firme su prema Poreskoj upravi19 miliona maraka, zbog čega su blokirani računi.

Suština čitave priče, kaže naš izvor iz BHRT, jeste to što Zakon o RTVsistemu nikada nije zaživeo do kraja. Nije formirana Korporacija koja je trebalo da osigura finansijsku nezavisnost BHRT, ali RTRS ne želi da „unese“ svoju imovinu u taj sistem. Prestanak rada BHRT definisan je zakonom. U članu 34. Zakona o RTV-sistemu, navodi se da Odluka o prestanku BHRT može da bude donesena samo u formi zakona.

Kako bi spasili Javni servis BiH od gašenja, zaposleni u toj medijskoj kući najavili su protest koji će biti održan u ponedeljak, 28. marta. Brojni novinari iz drugih medijskih kuća, ali i umetnici i muzičari podržali su BHRT kako se ne bi ugasio jedan od postulata države BiH.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.