1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Nauka

Naš Mlečni put je mnogo veći nego što se mislilo

Frederik Švaler
7. septembar 2024.

Galaksije se protežu daleko u duboki svemir, toliko daleko da naš Mlečni put verovatno „komunicira“ sa najbližom galakasijom, Andromedom, odnosno, bar je dodiruje.

https://p.dw.com/p/4kNab
Sada je poznato da oreoli gasa, ili galaktički haloi iz galaksija - komuniciraju sa obližnjim galaksijama, poput ove grupe od pet galaksija
Sada je poznato da oreoli gasa, ili galaktički haloi iz galaksija - komuniciraju sa obližnjim galaksijama, poput ove grupe od pet galaksijaFoto: NASA, ESA, CSA, STScI, Webb ERO Production Team

Svemir je ogroman. Mi živimo na maloj planeti koja kruži oko Sunca, zvezde smeštene na rubu galaksije - jedne od oko 2 biliona galaksija u poznatom svemiru.

Svemir je zaista nezamislivo ogroman.

Planeta Zemlja se nalazi u jednom od spiralnih krakova Mlečnog puta (koji se zove Orionov krak), koji leži otprilike na dve trećine udaljenosti od centra galaksije.

Deo Mlečnog puta snimljen u Nemačkoj juna 2020.
Deo Mlečnog puta snimljen u Nemačkoj juna 2020.Foto: Dominik Kindermann/IMAGO

Koliki je Mlečni put?

Znamo kolika je Zemlja - u prečniku 12.756 kilometara. Znamo i koliko je naše Sunce - u prečniku oko 1.391.000 kilometara. Ali koliki je Mlečni put? Prava veličina galaksija je misterija.

Spiralna struktura galaksije koju poznajemo predstavlja samo manji, centralni deo galaksije. Taj deo Mlečnog puta je oko 100.000 svetlosnih godina u prečniku.

Svetlost zvezda u spiralnim kracima proteže se do oko 7.800 svetlosnih godina u duboki svemir, što se ranije smatralo granicom galaksije, gde počinje takozvani - otvoreni svemir.

Nova studija, objavljena 5. septembra 2024. u časopisu Nature Astronomy, otkrila je da su galaksije mnogo veće nego što se prvobitno mislilo, možda čak i nekoliko puta.

Ova studija je otkrila da se veliki „galaktički halo" gasova proteže od vidljivih spirala zvezdane svetlosti daleko - u duboki svemir.

Ovi gasni haloi postali su vidljivi astronomima tek uz pomoć novih tehnika snimanja. Te metode su omogućile astronomima da detektuju gasne haloe galaksija na više od 100.000 svetlosnih godina u dubokom svemiru, što je promenilo procene o veličini galaksija - pa se sada polazi od toga su mnogo veće nego što se ranije mislilo.

„Poljupci" galaksija

A pošto se gasni haloi galaksija protežu toliko daleko u svemir  to znači da galaksije zapravo međusobno „komunciraju".

Prema rečima Nikol Nilsen, sa Univerziteta Svonburn u Australiji, otkrića sugerišu da naš Mlečni put verovatno komunicira sa našim najbližim susedom, Andromedom - udaljenom oko 2,5 miliona svetlosnih godina.

„Sada vidimo gde se završava uticaj galaksije, prelaz gde postaje deo onoga što okružuje galaksiju i, na kraju, gde se povezuje sa širom kosmičkom mrežom i drugim galaksijama. To su sve obično maglovite granice", rekla je Nilsen koja je glavna autorke sudije.

Gasa i prašina izlaze iz spiralnih krakova galaksija, poput ove galaksije koja se zove M74, daleko u duboki svemir.
Gasa i prašina izlaze iz spiralnih krakova galaksija, poput ove galaksije koja se zove M74, daleko u duboki svemir.Foto: ESA/Webb, NASA & CSA, J. Lee and the PHANGS-JWST Team

Kako se razvijaju galaksije?

Naučnici kažu da će ovo otkriće pomoći da se odgovori na jedno od najvećih pitanja u astronomiji: kako se razvijaju galaksije ?

Proučavanje gasnih haloa različitih tipova galaksija - onih koje formiraju zvezde ili onih koje više ne formiraju zvezde - pomoći će da se razume kako galaksije tokom vremena stvaraju masu i kakav uticaj imaju jedne na druge - kada su u interakciji.

Naučna studija:

Nielsen, N.M., et al. An emission map of the disk–circumgalactic medium transition in starburst IRAS 08339+6517. Nature Astronomy (2024). https://doi.org/10.1038/s41550-024-02365-x