Frankfurtski aerodrom se priprema za ebolu

Ebola nastavlja da besni u Africi. Do sada, virus je odneo više od 1.500 života u zemljama zapadne Afrike – Gvineji, Sijeri Leoneu i Nigeriji. Ali smrtonosna bolest seje strah i na evropskom kontinentu, gde se iznova javljaju lažna upozorenja.

Nekoliko aviokompanija, uključujući i Britiš ervejz i Er Frans, otkazale su letove ka pogođenim zemljama. Evropski aerodromi su na oprezu već nedeljama. Kao najveći aerodrom u Evropi, Frankfurt je pod posebnom prismotrom. Kroz staklena vrata terminala na ovom aerodromu svake godine prolazi preko 58 miliona putnika.

Ne pitaj, ne govori

Taksisti koji čekaju na terminalu za međunarodne dolaske su zabrinuti da bi neko od tih putnika mogao nositi ebola virus. „Često imam loš osećaj u vezi s tim“, komentariše jedan od njih. „Svakog puta kad napuštam aerodrom s nekim od putnika, pitam mogu li da znam odakle dolazite, kako bih mogao da budem siguran da li zaista želim da rizikujem.“ On kaže da je razmišljao i da nosi masku preko usta.

Druga dvojica kažu da oni imaju dužnost da odvezu ljude gde je potrebno i ne pitaju odakle su došli. „Šta sad tu možete? Tako je kako je. Moramo da nastavimo da radimo“, priča jedan od njih i uzima dim cigarete.

Hitna medicinska pomoć

Taksisti zavise od bezbednosnih mera na aerodromu i od toga da li su se putnici koji dolaze iz pogođenih zemalja testirali na ebolu. Međutim, Abu-Bakar Jaloh, novinar iz Bona, kaže da je lako reći da putnici moraju da se testiraju, ali to nije tako jednostavno uraditi. On se nedavno vratio iz Fritauna u Sijera Leoneu, gde je tokom izveštavanja bio u bliskom kontaktu sa zaraženima. Nije se osećao dobro i očajnički je pokušavao da se testira kako bi utvrdio da li ima ebolu. Bio je šokiran odgovorom medicinskog osoblja. „Odete u hitnu pomoć i sedite tamo satima i satima i kažete im ‘Molim vas, moj slučaj bi mogao da bude veoma ozbiljan', ali čak i kad sam im objasnio da bih mogao biti zaražen, rečeno mi je da su hitni slučajevi prioritet“, priča Jaloh. „Dok god ne izgledaš kao da umireš, nisi prioritet.“

Odgovor koji je dobio u Fritaunu, po povratku u Nemačku naterao ga je da misli da „mere koje vlasti i aviokompanije u Evropi sprovode nisu dovoljne“.

Ebola krizni tim

Osoblje regionalne zdravstvene ustanove u Frankfurtu se sigurno ne bi složilo s ovim stavom. Glavni konsultant za javno zdravlje Rene Gotšalk kaže njegovi zaposleni poslednjih nedelja 30 odsto vremena troše baveći se pitanjem ebole. Svakog dana Gotšak i njegov tim se sastaju se u takozvanoj sobi za upravljanje krizom u slučaju ebole, kako bi se pripremili za evenutalnu kriznu situaciju.

U timu se nalaze i specijalisti za infektivne bolesti i eksperti za krizni menadžment, koji sarađuju s policijom i vatrogascima. Zidovi u sobi su oblepljeni mapama, zdravstvenim upozorenjima, listama kontakata za hitne slučajeve, brojevima aerodroma i letova u Africi.

Naravno, veliki deo posla se trenutno sastoji iz odgovaranja na novinarska pitanja u vezi s merama predostrožnosti na frankfurtskom aerodromu. Njegov tim je bio toliko preopterećen da je odustao od pojedinačnih zahteva i prešao na organizaciju velikih konferencija za medije.

Gotšank smatra da izveštavanje o eboli ne unosi paniku namerno, ali da broj izveštaja podstiče strahove. „Ljudi čitaju, gledaju i slušaju više od dva puta dnevno o tome kako je ebola problem u Nemačkoj. A u stvari nije.“

Crvena, žuta i zelena

Gotšak objašnjava da postoji jasna procedura u slučaju da putnik za kog se sumnja da je zaražen ebolom stigne na frankfurtski aerodrom: avion sleće van područja aerodroma, a putnici se klasifikuju prema tome koliko je izvesno da nose virus, i to uz pomoć trobojnog sistema za obeležavanje, poput semafora. „Ukoliko je putnik označen crvenom bojom, transportujemo ga direktno iz aviona u univerzitetsku bolnicu. Oni označeni žutom odlaze u specijalnu zonu aerodroma, a zeleni mogu normalno da uđu na aerodrom i nastave svoje putovanje“, objašnjava Gotšak. Isti sistem koristi se i za druge virusne hemoragične bolesti, kao što je lasa groznica, koji se prenosi više putem telesnih tečnosti, nego kroz vazduh.

Bilo je sumnjivih slučajeva na letu iz Adis Abebe, glavnog grada Etiopije, 15. avgusta, ali je putnik na testu koji je uradio pre leta bio negativan, pa je nakon ispitivanja u avionu mogao da nastavi putovanje. Stariji par koji je bio na tom letu kaže za DW da smatraju da je aerodromsko osoblje obavilo dobar posao. „Osećamo se bezbedno i imamo osećaj da znaju šta rade.“

Izolacija virusa

Ako i bude slučajeva ebole na aerodromu, zaraženi putnik će biti odveden direktno u univerzitetsku bolnicu u Frankfurtu na odeljenje 68. Ovo odeljenje izolovano je od ostatka bolnice, ima dva kreveta, hermetička vrata i negativni pritisak.

Pre ulaska, medicinsko osoblje oblači sterilnu zaštitnu uniformu, stavlja rukavice i masku i obuva gumene čizme. Ugrađena cev filtrira vazduh kroz masku i celo odelo, kako bi u slučaju cepanja odela, vazduh izbacio sve potencijalne bakterije napolje.

Ovo nije evropska bitka

Timo Volf, konsultant za infektivne bolesti koji vodi odeljenje, objašnjava da se lekari u bolnici obučavaju za rad u ovoj komori svaka tri meseca. Volf kaže da je rad u ovom odeljenju fizički vrlo naporan, tako da osoblje mora da vežba procedure pod punom opremom, u kojoj je, kako kaže, kao u vrlo toplim i teškim odelima za ronjenje.

Ali Volf smatra da su takve pripreme neophodne. „Mislim da je moguće, ako ne i vrlo izvesno, da se narednih nekoliko nedelja suočimo sa slučajem ebole ili barem ozbiljnom sumnjom da je osoba zaražena virusom.“ Međutim, on kaže da je frankfurtski sistem oproban i testiran i da su u odeljenju već tretirani slučajevi lasa groznice i SARS-a 2003. godine. „Mislim da nema razloga za strah u Evropi. Dugoročno gledano, na zapadnoj Africi je da dobije ovu bitku“, zaključuje on.