Franc Kafka, literarna zagonetka

Zašto je Kafka svoju priču upakovao u tako zagonetnu formu? Zar nije drugačije mogao da je ispriča, „realnije“, „verodostojnije“? Pojedine čitaoce zbunjuje taj zagonetan karakter. Nedugo nakon objavljivanja pripovetke „Preobražaj“, izvesni dr Zigfrid Volf pismom se obratio Kafki, zahtevajući od autora da mu objasni šta je hteo da kaže.

Zašto Kafka piše tako mračno i zašto svoje likove stavlja u situacije koje u stvarnosti ne postoje? Takvim načinom pisanja Kafka je samom sebi otežao jer je time sprečio da tokom života od šire publike bude priznat kao autor. Germanista Tomas Anc sa Univerziteta u Marburgu proučavao je život i rad Kafke. Po njemu je Kafka „veliki pisac apsurda“.

Kafkina zatvorena i zagonetna literatura, smatra Anc, neka je vrsta formalnog ekvivalenta šturim pravosudnim organima ili moćnicima sa kojima se njegovi likovi suočavaju. To se posebno odnosi na državne službe koje Kafka opisuje u romanu „Proces“ ili u pripoveci „U kažnjeničkoj koloniji“. Oba teksta opisuju nemoć pojedinca nasuprot anonimnoj moći civilnog, odnosno vojnog suda. „Kafkijanska situacija“ – to je naziv za situaciju bespomoćnosti, koja karakteriše moderna, masovna društva.

Strahote modernog doba

Germanista Mihael Braun, direktor odseka za literaturu fondacije „Konrad Adenauer“ smatra da Kafkini tekstovi oslikavaju nervozu vremena u kojem je živeo i tadašnji fenomen modernizacije. Rast gradova, nova prevozna sredstva kao što su voz i pre svega automobil, nove tehnike u proizvodnji i jačanje država – sve to je bilo novo i sve to je uznemiravalo ljude. Taj nemir, ističe Braun, ljudi osećaju i dan-danas. „Zato se Kafka često naziva prorokom, neko ko je 1900. godine predvideo šta će se događati sredinom prošlog veka i šta će kasnije biti realnost – čovek koji je izložen permanentnoj kontroli ili pak mučenju.“

Paralela između Kafkine „kažnjeničke kolonije“ i američkog zatvora Gvantanamo može direktno da se povuče. Osećaj bespomoćnosti koji opisuje Kafka, barem delimično se održao do danas. Paradoksalno i u društvima u kojima ljudi uživaju velike slobode, primetan je izvestan oblik zastrašivanja. To je, po mišljenju Tomasa Anca, posledica nestanka tradicionalnih autoriteta. Fenomen koji je neprestano zaokupljao Kafkine misli, uznemirava ljude i danas, primećuje Anc i objašnjava: „Autoriteti se delimično doživljavaju kao opasnost, a delimično im se ruga. Sve to vodi ka izvesnoj dezorijentaciji. To su iskustva moderne koja su se održala do danas i koja je autor poput Kafke opisao na briljantan način.“

Slava višeznačnosti

Za višeznačnost koja provejava Kafkinim tekstovima postoji još jedan razlog, smatra germanista Mihael Braun iz fondacije „Konrad Adenauer“ i kaže da se on krije u raznovrsnosti Kafkinog identiteta, koji je, opet, fenomen modernog doba: „Kafka je bio Jevrej, Kafka je bio advokat, Kafka je bio pisac. Kafka je došao iz Praga, on je bio Čeh i Nemac. Pored tog mnoštva identiteta, zauvek će biti problem očekivati od Kafke da piše jasno – Bogu hvala problem, mora se reći. Jer ako taj problem ne bi postojao, u čemu bi bila čar čitati Kafku?“

Autori: Kersten Knip / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković