Evropsko jedinstvo kao utopija

Zajednička kuća Evropa žestoko se ljulja. Preti joj urušavanje. Sve je počelo s Grčkom – bajka o zajedničkoj evropskoj valuti pretvorila se u noćnu moru. Gomile dugova, prekršena obećanja, lažno izveštaji o bilansima budžeta... Brisel sada pokušava da „sklepa“ rešenja, ali očigledno je da nije dorastao situaciji i da je, na kraju krajeva – nemoćan. Samo mu je još bila potrebna vest koja je stigla u utorak (23.6): Mađarska je tog dana najavila da će jednostrano suspendovati takozvane Dablinske propise i to na neograničeno vreme.

Te u više navrata prerađivane smernice regulišu nadležnost potpisnica u postupku odlučivanja o dodeli azila. A potpisale su ih sve članice Evropske unije, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Na prvi pogled, tu nije ništa sporno. Ali problem je što, prema načinu na koji je taj postupak regulisan, neke zemlje zbog svog geografskog položaja na ivici EU moraju da preuzmu veći teret od drugih. Dablinski propisi u sebi ne sadrže nekakav mehanizam solidarnosti – između ostalog i zbog toga jer su ga do sada odbijale bogatije i uticajnije članice poput Nemačke.

Nedopustivo

Kada očajni ljudi iz Sirije i Afrike stignu u Evropu, oni moraju da predaju zahtev za azil u zemlji u koju su ušle na područje Evropske unije. Ako nastave da putuju dalje, u druge članice EU, i tamo budu uhvaćeni, moraju da budu vraćeni u zemlju u koju su prvo ušli. Rezultat tog propisa su prenatrpani izbeglički logori u Italiji i Španiji. Mađarska vlada strahuje da će morati da primi nazad više desetina hiljada izbeglica koje su preko Srbije ušle u Mađarsku i nastavile dalje u druge zemlje na zapadu Evrope. I brani se protiv te procedure. Ali način na koji je Budimpešta nameravala da suspenduje taj propis potpuno je pogrešan. Jednostrano ukidanje postojećih zakona i sporazuma u zajednici u koju si dobrovoljno pristupio, protivno je evropskom duhu jedinstva.

Tačno je da nedostaje solidarnosti, ali o tome treba razgovarati. Kuda bismo došli kada bi svaka članice Evropske unije ukidala postojeće propise kako je volja? A to i nije prvi put da Mađarska sa svojim populističkim premijerom Viktorom Orbanom, ide čudnom linijom. Od Orbana potiče i bizarna ideja „neliberalne demokratije“, kao i nalog da se na granici sa Srbijom podigne četiri metra visoka ograda koja će zaustaviti reku izbeglica. Istovremeno, on unutar ujedinjene Evrope naglas sanja o Velikoj Mađarskoj i pri tom ne da strahuje od bilo kakavih posledica.

Jedinstvo?

Nema sumnje u to da zemlje poput Grčke i Mađarske slabe Evropsku uniju. Ali one nisu jedine. Tu je i Rumunija u kojoj već dobre tri godine vlasti gladan premijer Viktor Ponta i većina u parlamentu koju on kontroliše, stalno pokušavaju da blokiraju pravosuđe i onesposobe pravnu državu. I Bugarska je odavno podigla zidove protiv izbeglica, baš kao i Španija.

Očigledno je da je Brisel sada konačno lupio šakom u sto i da je Budimpešta popustila pod njegovim pritiskom. Ipak, čini se da se Evropske unija sve više pretvara u klub samo za čavrljanje, klub u kojem se dogovara i donosi na hiljade propisa kojih se kasnije sve manje članova drži. Drugačije smo zamišljali evropsko jedinstvo.