Evropski izbori: istok Evrope ipak nije skrenuo udesno

Šok u Evropi je veliki: u najvažnijim zapadnoevropskim članicama EU ekstremno desne ili stranke s desnog ruba na evropskim izborima postigle su dobre rezultate ili su čak pobedile. Među tim zemljama su Nemačka, Francuska, Italija i Austrija. Ali, na istoku Evropske unije situacija je drugačija – pre svega drugačija od ustaljenog imidža tog dela Evrope. U predubeđenjima mnogih taj region je glavno uporište Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog, region nacionalista i populista.

Od Baltika do Bugarske na ovim evropskim izborima nacionalističke, desničarske i evroskeptične stranke gotovo svuda nisu ispunile svoja očekivanja ili su izgubile glasove. Samo u Sloveniji i Češkoj pobedile su stranke koje su povezane s Orbanom i njegovim desno-nacionalističkim Fidesom.

Inače je slika svuda iznenađujuća. Tako je u Mađarskoj po prvi put nakon mnogo godina Orbanova stranka na nekim izborima izgubila značajan broj glasova, a 30 odsto je osvojio jedan novi lik na političkoj sceni i premijerov izazivač. U Poljskoj je neočekivano pobedila proevropska i liberalno-konzervativna koalicija premijera Donalda Tuska. U Slovačkoj je jasnu pobedu odnela progresivna stranka, ostavivši iza sebe vladajuću stranku SMER desno-nacionalističkog premijera Roberta Fica. U Rumuniji i Bugarskoj su desničarsko-nacionalističke i proruske stranke dobile manje glasova nego što se predviđalo ili nisu uspele da poboljšaju svoje dosadašnje izborne rezultate.

Promena na vlasti u Mađarskoj 2026?

Najimpresivniji su rezultati evropskih izbora i istovremeno održanih lokalnih izbora u Mađarskoj. Po prvi put nakon 2009. na evropskim izborima Orbanov Fides i njegov manji koalicioni partner, demohrišćanski KDNP, nisu osvojili apsolutnu većinu, već su pali na 45 procenata. Fides je time, doduše, još uvek jači od svih drugih stranaka, ali analitičari taj rezultat tumače kao šamar premijeru koji je naviknut na pobede.

Orbanov kritičar Peter Mađar, koji se sa svojom strankom Tisa na političkoj sceni pojavio tek pre nekoliko nedelja, dobio je 30 odsto glasova – to je najbolji rezultat koji je ostvarila neka opoziciona stranka od Orbanovog dolaska na vlast 2010. godine. Mađar je bivši član Fidesa, proteklih godina vršio je dobro plaćene dužnosti u Orbanovom državnom aparatu i u javnosti se prvi put pojavio u februaru ove godine. On u mnogim segmentima zastupa pozicije desno-konzervativnog Fidesa, recimo što se tiče migrantske politike. Ali, on obećava obračun s korupcijom i nepotizmom Obranovog sistema te rešavanje problema u zdravstvu i obrazovanju. Osim toga, za razliku od Orbana, on je izričito proevropski orijentisan.

Orban je lošiji rezultat svoje stranke prokomentarisao uzdržano i prkosno. „Mi smo pobedili staru i novu opoziciju i svejedno je kako se dnevno aktuelna opozicija zove, mi ćemo je stalno pobeđivati“, rekao je u izbornoj noći u nedelju (9. jun). Nasuprot tome, njegov izazivač Peter Mađar obećao je promenu na vlasti na idućim parlamentarnim izborima 2026.

Poljska: samo drugo mesto za PiS

U Poljskoj je s 37 odsto pobedu odnela liberalno konzervativna Građanska koalicija (KO) premijera Donalda Tuska, iako su mnogi očekivali njegov poraz. Desno-nacionalistička stranka Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog, koja je bila na vlasti od 2015. do 2023, morala je da se zadovolji s 36 odsto i drugim mestom, iako su joj predizborne ankete predviđale uverljivu pobedu.

„Mi smo danas pokazali da smo tračak nade za Evropu“, rekao je Tusk u nedelju uveče u Varšavi i naglasio da je njegova zemlja „lider u EU“. Šef stranke PiS Kačinjski nazvao je izborni rezultat „velikim izazovom“ i pozvao svoju stranku, aludirajući na boje poljske zastave, na stvaranje „belo-crvenog fronta“.

Za Tuska je nezgodno to što su njegovi manji koalicioni partneri, demohrišćanski Treći put i Levica, dobili samo sedam, odnosno šest odsto glasova. I jedne i druge pretekla je Konfederacja, antievropska i nacionalistička snaga s desnog ruba političkog spektra, koja je osvojila 13 odsto glasova i time ostvarila svoj najbolji dosadašnji rezultat.

Iznenađenje u Slovačkoj

Jedno od najvećih iznenađenja ovih evropskih izbora bila je uverljiva pobeda socijalno-liberalne leve opozicione stranke Progresivna Slovačka (PS) s 28 odsto. Favorit je bila nominalno socijaldemokratska, ali u stvari desno-nacionalistička stranka SMER premijera Roberta Fica koji je sredinom maja teško ranjen u atentatu. Očigledno je partiji naštetila njegova negativna retorika nakon atentata. On je, naime, nedavno okrivio opoziciju da je autor napada na njega i na taj način širio zbunjujuće desno-ekstremne teorije zavere.

U Češkoj je pak s 26 odsto pobedila desno-liberalna stranka Akcija nezadovoljnih građana (ANO) bivšeg premijera i milijardera Andreja Babiša. Ona je deo desno-nacionalnog tabora na istoku EU, ali je pre svega kritički raspoložena prema migracijama, a nije antievropska. Na drugom mestu je s 22 odsto glasova proevropski, konzervativno-liberalni vladajući savez premijera Petra Fijale. Desno ekstremna stranka SPD je u poređenju s prošlim parlamentarnim i evropskim izborima izgubila skoro polovinu glasova i dobila je podršku samo pet odsto birača.

Neće biti „osvajanja Brisela“

U Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj pobedile su vladajuće stranke i koalicije, čiju je orijentaciju delom teško odrediti. No, sve u svemu one zastupaju proevropske i istovremeno konzervativno-nacionalne pozicije. Desničarske snage ni u jednoj od tih zemalja nisu uspele da postignu značajnije rezultate.

Tako nije došlo do prognoziranog pomaka udesno na istoku EU. Viktor Orban, samozvani vođa „suverenista“ u tom regionu, nije postigao svoj cilj koji je proklamovao za evropske izbore: „Osvojiti i promeniti Brisel“. I to ne samo zbog sopstvenih lošijih izbornih rezultata, nego i zato što mu u srednjoj i jugoistočnoj Evropi za to nedostaju jaki saveznici.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku