Evropski izbori 2024: Počelo glasanje u Holandiji

Hiljade biračkih mesta u Holandiji otvoreno je od 7:30 ujutro za tradicionalno glasanje crvenim olovkom. To znači da birači na bogatom severozapadu EU otvaraju četvorodnevni izborni maraton u kojem će oko 370 miliona birača s pravom glasa u Evropskoj uniji do nedelje moći izabrati novi saziv Evropskog parlamenta. Očekuje se izlaznost birača od 50 do 60 odsto.

Holandija tradicionalno glasa četvrtkom, čime prva zvanično daje svoj glas. Očekuje se da će se tu odmah pokazati i opšti trend ovih desetih izravnih izbora za Evropski parlament: biračko telo se osetno pomaklo udesno.

Desni populisti u zaletu

Prema poslednjim anketama u 27 država-članica Evropske unije, desno-populističke do desno-ekstremističke stranke jačaju. U Holandiji, desničarski populistički PVV Gerta Vildersa verovatno može odmah da osvoji devet od 31 mesta na koje Holandija ima pravo u Evropskom parlamentu. Do sada je ksenofobična i prema islamu veoma kritična PVV bila samo privremeno zastupljena s jednim mandatom, ali u međuvremenu je Gert Vilders pobedio na nacionalnim izborima pre šest meseci i trenutno po prvi put u Hagu formira desno populističko-liberalnu koalicionu vladu.

Dve dosadašnje desne frakcije u Evropskom parlamentu mogle bi da porastu s 18 odsto na čak 25 odsto mesta. Ali, one time neće moći da ostvare većinu – dominantna snaga će po svemu sudeći ostati dosadašnja velika koalicija hrišćanskih demokrata, socijaldemokrata i liberala – barem tako proizlazi iz projekcija grupe za istraživanje izbora „Evropa bira“.

U jedan se spaja 27 izbora

Kod izbora za Evropski parlament zapravo se ne radi o glasanju na nivou čitave EU, već je to skup od 27 pojedinačnih izbora u državama-članicama. Svaka država ima svoj izborni zakon i ne postoje jedinstvene evropske stranačke liste. EU takođe nije mogla da se dogovori o jedinstvenom izbornom danu. U Holandiji se za Evropski parlament tradicionalno glasa u četvrtak, iz poštovanja prema hrišćanskom nedeljnom odmoru, jevrejskom šabatu i muslimanskoj molitvi petkom. U većini zemalja EU nedelja je izborni dan. Ali u Irskoj i Češkoj glasa se u petak, u Sloveniji i Letoniji u subotu, a u Italiji u subotu i nedelju. U Estoniji birači mogu da glasaju na biralištima od ponedeljka, ali zvanični dan izbora ipak je nedelja, 9. jun.

I mada glasaju prvi, Holanđani će morati da čekaju do objavljivanja rezultata, jer oni neće biti objavljeni do nedelje nakon 23 sata, kada će se u Italiji zatvoriti poslednja biračka mesta u Evropi. Međutim, televizijskim kućama i anketarima dopušteno je unapred objaviti procene i rezultate izlaznih anketa.

Holanđani vole EU-skeptičara

Desničarski populistički PVV Gerta Vildersa verovatno će da pobedi na izborima u Holandiji. On je u međuvremenu malo ublažio svoju retoriku. Njegov sadašnji moto je: Holandija na prvom mestu! Desni populista više ne poziva na izlazak iz EU, ali želi da osigura da Holandija manje uplaćuje u budžet EU. Ta bogata zemlja jedan je od najvećih neto-uplatilaca u Uniji.

Takav stav birači očigledno prihvataju. Prema studiji instituta Klingendael iz Haga, većina Holanđana nezadovoljna je evropskim pristupom migrantskoj politici, poljoprivrednoj politici i odgovorom na rat između Hamasa i Izraela. Poverenje u EU je palo. Šezdeset odsto ljudi od onih koje je ispitao institut Klingendael slaže se s izjavom francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi Evropa mogla da umre ako se ne donesu prave odluke.

Desni trend u EU

Političko raspoloženje Holandije u skladu je s opštim evropskim trendom. U nekoliko zemalja-članica, poput Italije, Francuske, Belgije, Austrije i Nemačke, desničarske nacionalne, do ponekad desnoekstremističke i prilično EU-skeptične stranke, nalaze se na prvom ili drugom mestu u anketama.

Već sada je jasno da će desno krilo u EU parlamentu da raste, ali neće moći da ima sopstvenu većinu. Pitanje je sada u kojoj će meri demohrišćani, predvođeni svojom glavnom kandidatkinjom Ursulom fon der Lajen, da sarađuju s delovima krajnje desnih grupa. Fon der Lajen želi da ponovo bude predsednica Evropske komisije i mogli bi da joj budu potrebni glasovi desnih nacionalista „Braća Italije“ Đorđe Meloni za apsolutnu većinu u parlamentu. Do sada je neformalna velika koalicija demohrišćana, socijaldemokrata i liberala odlučivala o zakonodavstvu u Evropskom parlamentu.

U desetom direktno izabranom parlamentu EU biće dodeljeno podeljeno ukupno 720 mesta. Svaka država-članica šalje predstavnike u Strazbur i Brisel prema fiksnom ključu. Nemačka kao najveća zemlja EU – 96. Malta kao najmanja – šest.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku