Evropska unija ne priznaje Madura

Evropska unija ne može – bez odgovarajućih dokaza – da prizna rezultate koje je Nacionalna izborna komisija Venecuele objavila 2. avgusta, a prema kojima je Nikolas Maduro pobedio na izborima, saopštio je visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj.

Izborna komisija još nije objavila službeni protokol i zapisnike s izbora uprkos obećanju da će to učiniti. Evropska unija zahteva „dalju nezavisnu proveru izbornih dokumenata“, dodao je Borelj.

Vladina izborna komisija u Venezueli je autoritarnog predsjednika Madura proglasila za službenog pobednika izbora sa 51,2 odsto osvojenih glasova. Opozicioni političar Edmundo Gonzalez Urutija navodno je dobio 44,2 odsto glasova. Detaljni rezultati još nisu objavljeni.

Prema tvrdnjama opozicije, rezultati iz više od 80 odsto izbornih jedinica pokazuju da je Gonzales dobio 67 odsto glasova, a Maduro 30 odsto.

Venecuelanski ministar vanjskih poslova Ivan Gil je na platformi X napisao da Borelj ne bi trebalo da se meša u unutrašnje poslove Venecuele. „Imajte poštovanja i ćutite“, poručio je Gil visokom predstavniku EU.

Šta sledi?

Iz saopštenja visokog predstavnika EU verojatno neće proizaći - ništa. Evropska unija ne može da priznaje ni vladu ni opoziciju, to je u nadležnosti njenih država-članica, objašnjava Suzane Gratijus u razgovoru za DW. Ona je profesorka međunarodnih odnosa na Autonomnom univerzitetu u Madridu. Smatra da je Boreljova izjava „standardna“ i da je usledila nakon reakcija drugih država.

SAD, niz latinoameričkih država i EU dovode u pitanje objavljene izborne rezultate. Sedam država-članica EU, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku, zatražile su od Venecuele da objavi izborne materijale i dokumentaciju.

Gratijus kaže da Nacionalna izborna komisija u načelu još uvek ima vremena da objavi izborne rezultate, ali da bi to trebalo učiniti u najkraćem vremenskom roku nakon izbora. „Trebalo bi se kritički zapitati šta se dešava“.

Ova politička analitičarka ukazuje i na vrlo mali broj međunarodnih posmatrača kojih je bilo svega 635, što onemogućava „neutralnu“ proveru. Posmatračka misija EU bila je isključena uoči izbora.

Jedan zvaničnik EU naglasio je za DW da je Boreljova izjava u ime Evropske unije „veoma snažan politički signal“.

Dok su SAD i neke latinoameričke države eksplicitno priznale opozicionog političara Gonzalesa Urutiju kao pobednika izbora, EU nije sledila taj korak. Susane Gratijus smatra, međutim, da je moguće da i države EU priznaju izborne rezultate opozicije.

Uvođenje dodatnih sankcija?

Države-članice EU bi mogle da razmotre uvođenje dodatnih sankcija, kaže profesorka Gratijus.

EU je uvela sankcije Venecueli 2017. godine. Pored embarga na oružje, čija bi upotreba mogla da dovede do unutrašnje represije, EU od 2018. sankcioniše i pojedince zbog kršenja demokratskih principa i vladavine prava.

Ponovni izbor Madura u maju 2018. EU je već ocenila kao rezultat izbora koji nisu bili ni fer ni slobodni. Zahtevi Brisela za ponavljanje izbora nisu urodili plodom. Tadašnji predsednik parlamenta Huan Gvaido proglasio se privremenim predsednikom, ali nije uspeo da se održi na vlasti uprkos priznanju nekih država, uključujući Nemačku i SAD. Tako je bilo posebno zbog toga što je je Maduro imao veliku podršku vojske.

Priznanje EU nije najvažnije

Iz perspektive profesorke međunarodnih odnosa Suzane Gratijus, glavno pitanje nije odluka EU da prizna ili ne prizna izbore, već su to reakcije u regionu. Nikada se ranije nije desilo da toliko mnogo latinoameričkih država - ukupno njih deset - ne prizna izbore u Venecueli.

Analitičarka Gratijus smatra da je ekonomski uticaj EU na Venecuelu prilično mali. „SAD su tu igrač koji se pita; EU to nikada nije bila“, rekla je ona u intervjuu za DW.

Krajem avgusta, šefovi diplomatija zemalja-članica EU okupiće se na neformalnom sastanku. Venecuela bi mogla da bude tema o kojoj će razgovarati, ali bez nekih formalnih zaključaka ili odluka.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku