„EU su potrebni ozbiljni reformatori“
1. april 2019.
Predizborna kampanja je počela. „Kakvo je raspoloženje građana pred izbore za parlament u kojem će možda biti više protivnika EU nego ikada ranije. Šta brine ljude?" pita se Zidojče cajtung, i objavljuje rezultate ankete koju je sproveo „nezavisni evropski trust mozgova" Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).
„Najveća zajednička briga Evropljana je migracija (23%) A ako se tome pridruže teme iz oblasti provrede i društva, taj kompleks ih brine još više (...) Važnim se smatraju i korupcija i pretnja koju predstavlja islamizam. Doduše, tu se prioriteti vrlo razlikuju od države do države".
„I dok se birači u Nemačkoj, Austriji i Grčkoj brinu zbog porasta nacionalizma u Evropi, birači u Nemačkoj, Danskoj i Švedskoj su zabrinuti i zbog imigracije (...) Tu se vidi da (osim u slučaju Nemačke) stanovnike jedne zemlje brine ono što za neke druge ne predstavlja problem."
„Većina koju čini 72 odsto Evropljana htela bi da se evropske granice bolje štite od ilegalne migracije. Ta želja je najveća u zemljama Srednje i Istočne Evrope: U Slovačkoj je za to 58 odsto građana, u Mađarskoj i Češkoj – 56 odsto, a tamo se taj stav poklapa sa stavom vlade. U Rumuniji su i pored velike emigracije građani većinom za rigidno zatvaranje granica. Ali i 34 odsto ispitanih u Nemačkoj želi zatvaranje granica za migrante".
„Korupcija predstavlja jednu od najvećih briga za sve ispitane: 74 odsto ispitanih u Španiji i 72 odsto ispitanih u Mađarskoj smatra da je korupcija veliki problem u njihovim zemljama, a slično mišljenje imaju i građani Italije (70%) i Rumunije (69%)".
„U 13 od 14 zemalja je većina građana za bolju zaštitu klime, pa čak i ako bi se ona sprovodila na štetu privrednog rasta. U Nemačkoj je za to 60 odsto ispitanih."
„Direktor ECFR Mark Leonard smatra da rezultati ankete pokazuju ohrabrujuće tendencije: Populisti poput Viktora Orbana u Mađarskoj, Matea Salvinija u Italiji i Trampovog ideologa Stiva Benona koji je aktivan u Evropi pokušali su da od izbora naprave referendum o migraciji. Mobilisali su koaliciju država kako bi demontirali EU iznutra. Ali, on dodaje da anketa ohrabruje proevropljane da osvajaju glasove temama kao što su klimatske promene, stanovanje, zdravstvo i životni standard. Doduše, predstavnici stranaka bi morali i da ponude i iskrenu analizu stanja u EU. Leonard želi da se pojave ozbiljni reformatori koji bi, kako kaže, govorili i delali u ime evropske većine umerenih."
Dnevnik Frankfurter algemajne cajtung je objavio članak pod naslovom „Žurka je gotova", a tiče se Istočne Evrope, regiona „koji je dugo bio ekonomski napredan, ali sada mu ponestaje vazduha. Za to su krivi slabost EU i Kine, ali i smanjivanje broja stanovnika".
„Žurka je gotova – reči su kojima je ekonomista Ričard Griveson propratio nove procene Bečkog instituta za uporednu ekonomiju (WIIW) o konjunkturi u Istočnoj Evropi. Region se proteklih godina brzo razvijao i mogao bi da i u ovoj godini zabeleži pristojan rast, ali Griveson i njegove kolege naredne godine vide – poprilično crno".
„Pored aktuelnih pretnji za privredni rast, Institut je objasnio i koje dugoročne opasnosti se javljaju. U to spadaju nizak nivo automatizacije, nedovoljna digitalizacija, slabosti političkih institucija, porast korupcije i autoritarizma te brz pad broja stanovnika. Emigracija i niska stopa nataliteta su smanjile broj stanovnika u pojedinim državama do mere kakva je do sada nezabeležena u mirnodopskim uslovima."
„Takav razvoj situacije će dovesti do toga da zemlje poput Rumunije, Poljske, Hrvatske ili Bugarske do 2045. izgube više od petina svojih radno sposobnih građana. A to pojačava nedostatak radne snage.
„Porast plata zbog toga što radne snage nema napretek, i mala inflacija, doveli su do povećanja realnog dohotka u zemljama Srednje i Istične Evrope, a to je i razlog za robustan konzum. No, WIIW dodaje da će to ugroziti konkurentnost i odvratiti strna investitore od takvih zemalja. Da bi se izbeglo totalno zaustavljanje rasta u regionu, potrebno je hitno uvoditi što veću automatizaciju, preporučuje taj Institut."
Priredio: Saša Bojić