1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

EU pod moralnim pritiskom

15. jun 2018.

Posle postignutog sporazuma oko imena, za Evropsku komisiju nema dileme: do kraja meseca Skoplje bi trebalo da dobije zeleno svetlo zemlja-članica EU, odnosno da počne pripreme za pristupne pregovore.

https://p.dw.com/p/2zcDi
Han i Ivanov, 18.4. u Skoplju

Verovatnoća da će se zemlje-članice Evropske unije složiti oko novog koraka Skoplja ka EU do pre samo nekoliko dana bila je minimalna. Ali dogovor premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, kojim se okončava gotovo tri decenije dug spor oko imena, dao je vetar u leđa i evropskoj politici proširenja i procesu pomirenju u regionu, ali prvenstveno odnosima Atine i Skoplja.

„I predstavnici najneodlučnijih zemlja-članica konstatovali su da će, ako bude rešenja po pitanju imena, to na sve nas stvoriti moralni pritisak da reagujemo“, kaže komesar za pregovore o pristupanju Johanes Han. On je uveren da će zemlje članice Evropske unije na predstojećem sastanku Evropskog saveta, koji se 28. i 29. juna održava u Briselu, podržati preporuku Evropske komisije i dati pozitivnu preporuku da se pripreme pregovori sa Skopljem.

Šta više, komesar smatra da su zemlje-članice shvatile i to da je i sama EU pravila greške kada je u pitanju Skoplje. „Ako devet puta ne odgovorite pozitivno na preporuke o početku pristupnih pregovora, to – kao što smo i videli – dovodi do nazadovanja zemlje. A kulminacija je bila 2015. godine kada se dogodila afera prisluškivanja“, ocenjuje Johanes Han.

Svaka normalizacija vodi ka boljitku

U Evropskoj komisiji napominju da dogovor Atine i Skoplja sadrži i naredne korake o tome šta, kada i kako raditi da bi se sporazum primenio, i da u tom smislu zemlje-članice ne bi trebalo da sumnjaju u mogućnost sprovođenja reči u delo, što je često bila praksa na Balkanu. Navodi se i da mogući nastavak odbijanja predsednika Đorđa Ivanova da stavi svoj potpis na sporazum, neće imati uticaj na odluku zemalja-članica o početku priprema za pregovore.

Komesar za pregovore o proširenju Han, ipak napominje da, pored svoje ustavne uloge, predsednik Ivanov mora da shvati da postignuti dogovor vodi ka normalizaciji situacije, a i da „svaka normalizacija vodi boljim mogućnostima i boljim uslovima života za građane“.

„Glavna poruka za Ivanova jeste da predsednik jedne države mora da bude spreman da sasluša svog premijera i svog ministra spoljnih poslova. Na njemu je da donese svoj sud i da ima svoje mišljenje, ali minimum pristojnog ponašanja jeste da sasluša premijera“, kaže Han.

Mazedonien Skopje - Ministerpräsident Zoran Zaev und der Außenminister Nikola Dimitrov treffen den mazedonischen Präsidenten Gorge Ivanov
Han: Od Ivanova se traži samo da sasluša svog premijera i ministra Foto: Mazedonien Präsidialamt

Komesar objašnjava i da davanje „zelenog svetla“ na junskom samitu lidera EU, ne znači i momentalni početak pregovora o pristupanju. „Ako dobijemo ’zeleno svetlo’ za sledeći korak, to će značiti početak procesa skrininga za otvaranje pregovora“, objašnjava Han.

Skrining predstavlja pregled usklađenosti zakonodavstva države kandidata s pravnim tekovinama EU i početni je korak u procesu pregovora o pristupanju. On se sprovodi za svako pregovaračko poglavlje kako bi se utvrdio stepen usklađenosti zakonodavstva EU i zemlje-kandidata. U slučaju Crne Gore i Srbije, skrining je trajao dve, odnosno godinu i po dana.

Važnost „jasne perspektive“

Johanes Han kaže da je Evropska unija uložila mnogo napora da se ceo region Zapadnog Balkana vrati na pravi put i da se sada ne smeju izgubiti pozitivni rezultati zbog skepse nekih zemlja-članica kada je politika proširenja u pitanju. Komesar insistira na to tome da je neophodne reforme same EU moguće sprovoditi paralelno sa politikom proširenja.

„Neke zemlje-članice su sada opreznije nego ranije, jer su stvari, stavljanjem perspektive članstva od 2025. godine, postale konkretnije i razumljivije. Stvari su jasnije, a diskusije intenzivnije, što je dobro. Loše bi bilo da neko od kandidata ’sazri’ za članstvo, a onda da bude stopiran zbog unutrašnjih problema Unije“, kaže Han.

Od objavljivanja nove Strategije o proširenju na Zapadni Balkana, u Briselu se mogao čuti komentar da bi, pored Crne Gore i Srbije koje već vode pristupne pregovore, upravo Makedonija mogla da se nađe među prvim pretendentima za članstvo u EU. Istovremeno, mogu se čuti i upozorenja da bi, u slučaju nastavka „nejasne budućnosti regiona u EU“, moglo da dođe do poništavanja svih postignutih rezultata, bilo u pregovorima Skoplja i Atine, bilo u dijalogu Beograda i Prištine, i da bi to vratilo Zapadni Balkan u agoniju. „A to, zaključuje komesar Han, „nije u našem interesu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android