EU ograničava veleprodajnu cenu gasa

Ministarke i ministri za energetiku zemalja-članica Evropske unije već su nekoliko puta većali o ograničavanju cene gasa. A sada su, neposredno pre kraja godine i usred sezone grejanja, doneli odluku. Dogovoreno je da se mehanizam za ograničavanje veleprodajne cene aktivira kada ona dostigne 180 evra po megavat-satu i 35 evra više od referentne cene LNG u periodu od tri dana uzastopce.

Petnaest članica EU prvobitno je zahtevalo utvrđivanje opšte gornje granice cene gasa, ali tome su se usprotivile Nemačka i još neke članice. One su smatrale da bi se time ugrozilo snabdevanje, jer bi moglo da se dogodi da isporučioci gas radije prodaju kupcu koji plaća više. Na kraju je usvojeno kompromisno rešenje.

-pročitajte još: Šolc otvorio prvi nemački LNG terminal:„Važan doprinos bezbednosti”

Magična granica: 180 evra

U poređenju s ranijim godinama, veleprodajna cena prirodnog gasa na referentnoj berzi TTF (Title Transfer Facility) u Holandiji ove je godine delimično bila deset puta veća. Sada bi trebalo da bude ograničena na 180 evra po megavat-satu, ali samo ako se ta cena na TTF drži tri dana uzastopce. Osim toga, da bi se primenio mehanizam za ograničavanje, cena na TTF mora da bude 35 evra veća nego na sličnim berzama za tečni zemni gas širom sveta.

Ako će taj mehanizam da dovede do smanjene prodaje gasa Evropi i da ugrozi snabdevanje, cena bi opet trebalo da bude prepuštena formiranju na tržištu. Naime, ponuđači nisu prisiljeni da nude gas na TTF.

Kako se razvija cena gasa?

Nakon dugih pregovora, ministarke i ministri složili su se oko granice od 180 evra po megavat-satu – trenutna cena je inače 115 evra. U novembru je cena u proseku bila ispod 100 evra. U avgustu, kada je na tržištima nastupila panika zbog obustave isporuke ruskog gasa, cena je skočila na skoro 350 evra. To su astronomski iznosi u poređenju s cenama gasa od 10 do 20 evra 2019. i 2020. godine.

Rast cena počeo je u jesen 2021, jer je zbog rasta konjunkture nakon popuštanja pandemije korona-virusa povećana i potražnja. A onda su ruski rat protiv Ukrajine i obustava isporuke ruskog gasa privremeno prouzrokovali nestašicu i doveli do ogromnog skoka cena. U međuvremenu se stanje na tržištu stabilizovalo zbog smanjene potražnje i punih državnih skladišta gasa.

Stručnjaci smatraju da je na proleće moguć ponovni rast cena, jer će tada skladišta opet morati da se pune. Tada bi došlo do primene mehanizma za ograničavanje cene, a do tada bi mogla da važi izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je na samitu EU rekao da bi granica cene gasa trebalo da bude postavljena toliko visoko da nikada ne mora da bude primenjena.

Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson u Briselu je izjavila: „Ovaj mehanizam ima prednosti, ali nosi i rizike.“ Postoji bojazan da će ponuđači podići cene na nešto manje od 180 evra, jer sada znaju da je EU spremna toliko da plati, kažu zvaničnici u Evropskoj komisiji. Oni takođe ističu da je čitav postupak u suštini ogroman ekonomski eksperiment, jer do sada skoro nikada nije bilo takvih intervencija na tržištu u EU.

„Ako se ispostavi da neka intervencija na tržištu nije korisna, onda se nadam da ćemo pronaći političku snagu da je ponovo dovedemo u pitanje“, izjavio je skeptični nemački resorni ministar Robert Habek.

Primena od 15. februara

Ovaj mehanizam trebalo bi da se primenjuje od 15. februara. On nije povezan s nacionalnim ograničenjima koja su pojedine članice EU uvele na svojim tržištima. U Nemačkoj će ubuduće država da subvencioniše 80 odsto prošlogodišnje potrošnje. Drugim rečima, ne ograničava se nabavna cena gasa, nego prodajna direktnim potrošačima. Razliku u ceni plaća država. U Španiji je ograničena cena gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije. To se finansira povećanjem nameta koji plaćaju svi potrošači struje.

Ministarke i ministri energetike takođe su se dogovorili oko osnivanja zajedničke tržišne platforme za evropske energetske kompanije. Cilj je da se iskoristi objedinjena tržišna moć potrošača u EU kako bi se postigla niža cena na svetskom tržištu. Zajednička kupovina trebalo bi da pokriva 15 odsto kapaciteta nacionalnih skladišta gasa. Osim toga, trebalo bi da se povećaju i podsticaji za razvoj obnovljivih izvora energije. Cilj je da se što pre smanji zavisnost od gasa.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.