Energetske zajednice u Bugarskoj: muka ih naterala

Pre par godina u Belozemu, mestašcu u centralnoj Bugarskoj, mlada braća Georgijev su krenuli u misiju: iako to po bugarskm zakonu nije bilo moguće, želeli su da osnuju kolektiv za čistu energiju poput onih o kojima su čuli da postoje u EU.

„Izlazeće Sunce"

Zanimanje građana Belozema za obnovljive izvore energije isprva nije imalo nikakve veze sa zaštitom klime ili stvaranjem prihoda, nego s pukom nevoljom. U Belozemu, kao i u većem delu ruralne Bugarske, struja često nestaje i to satima. Ne samo da je onda i grejanje nemoguće, nego nema ni vode.

„Hteli smo sami da pronađemo rešenje za naše probleme", kaže Mihail Georgiev za DW. On je brat Cvetan, obojica u ranim tridesetim, počeli su da traže način kako da to izvedu.

Tako je i nastao projekt Izgrei, „izlazeće Sunce” koji meštanima Belozema osigurava stalnu i sigurnu energiju.

Loš start

Mihaila je privukao problem zaštite okoline još dok je studirao u Velikoj Britaniji, a 2018. su on i Cvetan koji je po struci inženjer, pokrenuli konsultantsku firmu. Danas žive u Plovdivu, gradu u blizini Belozema.

Kao preduzetnici nisu daleko dospeli jer bugarski zakon u to vreme nije dopuštao energetske zajednice. Bugarska, kao i sve države članice EU, morala je da donese zakonske propise o energetskim zajednicama najkasnije do 2024. i to je onda učinila oktobra 2023.

Ključan za ovaj projekt u Bugarskoj je bio REScoop.eu, evropski savez energetskih zadruga građana sa sedištem u Briselu.

"Kroz taj proces je prošlo mnogo inicijativa i drugde po EU, tako da imamo znanje i iskustvo za podršku novajlijama", objašnjava Stavroula Papa iz REScoop.eu.

Braća su najprije morala osnovati firmu kako bi se registrovali kao proizvođači energije. To je značilo da su mogli postaviti solarne panele na krov i - ponuditi struju bugarskoj elektroprivredi. Upravo ta mogućnost je bila glavna razlika u odnosu na preko 9.200 proizvođača solarne energije u Bugarskoj, koji tu energiju koriste isključivo za svoje potrebe.

Braća su započela s malim: samo devet panela i četiri suvlasnika. Početno ulaganje iznosilo je 7.500 evra. Snabdevaju dvospratnicu u kojoj je postavljena, a višak se prodaje mreži.

Navike se teško menjaju

Uprkos odličnim uslovima za korišćenje energije Sunca i vetra, Bugarska trenutno pokriva nešto manje od 19% svoje energije iz obnovljivih izvora. Od 2022. u Bugarskoj je moderna solarna energija, ali većina „zelene“ energije dolazi iz hidroelektrana.

Kristijan Dimitrov iz bugarskog Grinpisa kaže: "Ljudi su ovde navikli da struju dobiju jednostavno: plaćaju račune, a komunalne organizacije im liferuju energiju."

I Evropska komisija na svojoj internet stranici ističe kako bi to mogao biti početak nečeg mnogo većeg u Bugarskoj i velike promene u snabedevanju strujom.

U EU postoje nekoliko hiljada lokalnih energetskih zajednica uglavnom u severnoj Evropi. Po načelu "uradi sam", ne samo da građani zajedno ulažu u obnovljive izvore energije, već i demokratizuju tranziciju ka čistoj energiji.

Na službu lokalnoj zajednici

Izgrei je od početka bila energetska zajednica slična onima u severnoj Evropi. To znači da je članstvo otvoreno svima u tom području koji su voljni da ulažu i da članovi demokratski kontrolišu projekt. Zadruga takođe mora u svojoj osnovi imati interese zajednice — a ne samo ulagača.

Belozemova lokalna uprava bila je oduševljena što ima prvu zajednicu čiste energije u Bugarskoj i zbog mogućnosti da prihod od projekta dopuni i komunalni budžet.

Izmene bugarskog Zakona o energiji iz obnovljivih izvora znače da se tamo sada mogu osnovati energetske zadruge. Dozvole za proizvodnju zelene energije se mogu izdavati brže i energetske zajednice građana mogu kao pravne osobe prodavati višak električne energije na tržištu.

Dug je put pred nama

Međutim, stručnjaci kažu da zakon nije perfektan: "Još uvek se ne definišu konkretne procedure”, objašnjava Venceslava Kojouharova iz NVO Prijatelji Zemlje Bugarska iz Sofije. Na primer, ne tumači se kako pokrenuti energetsku zajednicu, nego samo da one mogu postojati.

"Nedostaju tehnički detalji i specifikacije", slaže se Dimitrov iz Grinpisa, koji ističe da smernica EU traži da rad energetskih zajednica mora biti „i legalan i moguć”.

Izgrei i Greenpeace sarađuju sa zakonodavcima na poboljšanju zakona. Pionirska zajednica iz Belozema takođe izrađuje vodič za energetske zajednice u Bugarskoj i radi na širenju takvih projekata.

„Ono što funkcioniše u Belgiji nije nužno primenjivo na Bugarsku", kaže Mihail Georgiev koji je i dalje u kontaktu s kolegama iz severne Evrope. "Ali novi zakon je tračak nade. Sad i u Bugarskoj znamo da postoji nešto kao što je energetska zajednica."

Ovaj je članak deo serije iz pet zemalja o energetskim zajednicama u EU koja je nastala uz podšku Journalismfund Europe i objavljen je prvo na engleskom.