Drugi mandat za Ciprasa

U januaru 2015, većina birača u Grčkoj poverovala je da je šef levičarske koalicije Siriza sposoban da ublaži socijalne posledice mera štednje koje su sprovođene proteklih pet godina. Aleksis Cipras tada je obećao kraj štednje. Od toga nije bilo ništa. Nakon višemesečnih pregovora, bio je prisiljen da u poslednjem trenutku pristane na dogovor sa međunarodnim kreditorima o trećem paketu pomoći, kako bi se izbegao izlazak Grčke iz evrozone.

Cipras je od naroda sada dobio i drugi mandat. Većina Grka je na taj način nagradila njegov povratak političkom realizmu i veruje da je on u stanju da ublaži socijalne posledice reformi, koje moraju hitno da se sprovedu. Ultralevičarsko krilo Sirize koje se otcepilo od te stranke, nije uspjelo ni da uđe u parlament.

Cipras I = Cipras II?

Ipak, upitno je da li su Cipras i njegova stranka koja se oslobodila balasta ultralevičara, u stanju da pokrenu proces modernizacije Grčke. U proteklih pet godina pred tim zadatkom pokleklo je pet različitih vlada. A zahtevi kreditora još uvek su isti: uspostavljanje funkcionalnog javnog sektora, konkurentna privreda i borba protiv korupcije i utaje poreza. Strankama koje su ranije bile na vlasti to nije pošlo za rukom, a ni Siriza u proteklih sedam meseci nije uspela u tome. Prve mere vlade Ciprasa izgledale su kao okretanje prošlosti, kao oda „majci državi“ koja će svima sve da oprosti.

Da li će vlada Ciprasa II slediti drugačiju politiku? Verovatno neće. Već tokom izborne noći u kojoj je bilo jasno da je pobedio, bilo je jasno i ko je taj ko će Ciprasu da omogući većinu u parlamentu: dosadašnji koalicioni partner, desnopopulistička stranka „Nezavisnih Grka“. Cipras se očigledno nije pozabavio mišlju da u vladu uvede proevropske snage kao što su socijaldemokratski Pasok ili stranku centra To Potami. On očito ne traži vladu koja će imati široku podršku biračke baze i koja će biti u stanju da radi na održivom oporavku zemlje. On se zaklinje u moralnu i političku čistotu levice, ali ulazi u koaliciju s nepodnošljivim desnim populistima.

Politika iz naftalina

U retkim trenucima kada je bio iskren, Cipras je u jednom intervjuu nedavno priznao da je tek tokom mukotrpnih pregovora s partnerima spoznao šta znači „moć novca“. Stoga postoji opravdana sumnja da li je taj harizmatični i neiskusni političar zaista svestan potrebe modernizacije Grčke, posebno gledajući odnose koji vladaju u evrozoni.

Negova levičarsko-herojska retorika, koja kao da je izvučena iz naftalina 20. veka, njegovo vladanje pri kojem se služi svim trikovima i sredstvima koje su koristile i bivše stranke na vlasti kažnjene od birača, njegovo olako vođenje politike „u ime naroda“ kojom ugrožava standard tog istog naroda – sve to ne daje velike nade u budućnost.

Nije slučajnost da po prvi put u novijoj istoriji Grčke 45 odsto građana s pravom glasa nije izašlo na birališta.