Dron u Zagrebu: nesposobnost Hrvatske i pasivnost NATO

Jedini izvestan efekat drona koji je pao u Zagrebu prošlog petka je do sada nezabeležena zbrka u reakcijama hrvatskih državnih vlasti. Primera za to ima ovoga puta nekoliko, a nesporna je jedino teza da je projektil doleteo iz ratom zahvaćene Ukrajine ili njenoga bližeg okruženja.

No, pored ishitrenih spekulacija o nameni te (primarno izviđačke) letelice, nametnulo se i pitanje očigledne pasivnosti NATO – i to kako pre, tako i posle zabijanja drona u ledinu pored studentskog doma „Stjepan Radić“. To nije privuklo preveliku pažnju Severnoatlantskog saveza, ali je zato u Hrvatskoj bolno je odjeknulo to da ta članica Alijanse nema sopstvenu ni međunarodnu zaštitu od opasnosti kao što je ova.

Pritom je najveći publicitet privukla je rasprava o navodnoj avio-bombi koja je eksplodirala s dronom. Vlada je prvo stala iza tvrdnje da je reč o bombi težine 120 kilograma, pa su onda u međuvremenu precizirali da je u kućištu bombe kapaciteta 120 kilograma bilo 40 kilograma eksploziva. Nezavisni stručnjaci odreda su odbacili oba ta iskaza.

Zamrznuta protivvazdušna obrana

„Godinama upozoravam da Hrvatska vojska praktično ne postoji, jer nema adekvatnu opremu. I sad još kažu da obaveza služenja vojnog roka nije ukinuta, nego zamrznuta. Valjda nam je zamrznuta i protivvazdušna odbrana“, kaže Pavle Kalinić, stručnjak za bezbednost i bivši šef službe za krizne bezbednosne situacije u Zagrebu.

„Tehnički smo“, nastavlja Kalinić, „zaostali u ranim osamdesetim godinama prošlog veka. Imamo protivvazdušnu odbranu do 4.000 metara, više od toga nipošto. Objektivno gledano, nemamo je.“

Na pitanje da li je povrh toga ovom prilikom došlo i do izliva diletantizma, te zbog čega je tako, Kalinić odvraća da Hrvatska jednostavno pršti od nekompetencije na svim nivoima: „Vojska ili privreda – svejedno. Prilikom izlaska iz SFRJ imali smo navodno 4,2 milijarde dolara duga. Sad imamo 65 milijardi evra. A rasprodalo se sve što se moglo. Bilo nam je važno da vojsku uvalimo u NATO, a posle toga nikoga ništa o njoj nije bilo briga.“

Hrvatska – kolonija kolonije

Politikolog smatra da je NATO upravo jasno dokazao da je – tigar od papira. „Video sam jedan komentar njihove izjave da su dron ’pratili’, a koji glasi: Da jesu, ali ’na gitari’. To nije daleko od istine“, kaže Pavle Kalinić. On dodaje da bi jedino valjano rešenje za Hrvatsku bilo jedinstvo i čvršća organizovanost Evropske unije. To bi, između ostalog, po njemu, podrazumevalo i da postoji jedan ministar.

„Imali bismo EU-vojsku. Ovako pak Evropska unija ispada američka kolonija, a mi smo kolonija kolonije. NATO odražava interes Sjedinjenih Država, nikako Evropske unije. A ni, uverili smo se, naš“, kaže Kalinić.

S njim se u suštini slaže i drugi sagovornik DW, spoljnopolitički analitičar Božo Kovačević, predavač na Visokoj školi međunarodnih odnosa i diplomatije „Dag Hamaršeld“ u Zagrebu.

„Protivvazdušni sistemi zemalja-članica NATO ne garantuju nam bezbednost vazdušnog prostora kakvu bi trebalo, a ovaj incident svakako predstavlja poražavajući test za NATO i Hrvatsku. Reakcija naših zvaničnika je primer kako ne bi trebalo postupati. Jasno je da su najpre morali da sačekaju rezultate ekspertize, a tek nakon toga ima smisla oblikovati javnu prezentaciju, zajedno sa NATO. Ovako su samo proširili paniku“, uveren je Kovačević.

Američka dominacija u tren oka

Situacija u Evropskoj uniji po pitanju zajedništva članica je, prema Kovačeviću, danas više nego ikad očigledno nezadovoljavajuća. Šansa za to zajedništvo uporno se propušta već 30 godina, još od kraja Hladnog rata. Uzroci se svakako nalaze u nekim redovnim procesima – prvenstveno ekonomskim – ali se posledice danas mere i ratnom pretnjom.

„Evropska unija se nije uobličila kao politička zajednica kadra da artikuliše jedinstvenu spoljnu i odbrambenu politiku. Zamisli o strateškoj autonomiji i jačanju međunarodnopravnog subjektiviteta Unije rasplinule su se na pojavu prve vrlo ozbiljne krize“, ocenjuje Božo Kovačević za DW,

Taj nekadašnji hrvatski ambasador u Rusiji ističe da je dizajn EU posebno na iskušenjima zbog odnosa s NATO. „Putin je nepromišljenim odlukama o invaziji u tren oka uspostavio nesporni autoritet SAD u NATO, uz političku dominaciju nad Evropom i energetsku zavisnost Evrope od američkih odluka“, zaključuje Kovačević.

A na pitanja da li to znači da se slaže s često prisutnom procenom da je potez Vladimira Putina najviše koristio SAD, Kovačević odgovara potvrdno: „Obavlja im posao, a veruje da ratuje protiv njih.“

Hrvatska, za to vreme, a unutar tih relacija, teško realizuje već i svoj sopstveni vitalni interes.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.