Sudije, politika i burkini

Da li je burkini pretnja - za stanovništvo, za francusko društvo, za zapadni sistem vrednosti? Do pre nekoliko nedelja, svaki razuman čovek bi odgovorio - ne. Ali, u vremenu terora i širenja ideologije desničarskih populističkih pokreta u Evropi, čini se da je razum u povlačenju.

Oružjem protiv tekstila

I zato su u oko 30 francuskih opština na plažama patrolirali naoružani policajaci i sprovodili dekret o zabrani burkinija: Zahtevali su od žena da skinu odeću dugih rukava ili da plate kaznu. Ponižavajuća procedura za pogođene žene i velika propagandna pobeda za islamističke fundamentaliste!
Pritom se u dekretima izraz "burkini" uopšte ne pominje. Reč je o zabrani pristupa javnim plažama ako se "ne nosi odgovarajuća odeća koja poštuje principe morala i sekularizma". Time su otvorena vrata proizvoljnosti. Jer, pogođene su i žene koje na plaži nose dugačku haljinu i maramu, a ne samo burkini. Teoretski bi mogla da bude kažnjena čak i žena koja je na plaži obučena - zbog alergije na sunce.

Šta je moralno?

Pasus u dekretu gde piše „odgovarajuća odeća koja poštuje principe morala“ važi u skoro svim državama arapskog sveta. Međutim, tamo se od žena traži da pokriju što veći deo svog tela. Prema ovoj logici "nepristojna odeća" od svake žene na plaži čini – drolju ili potencijalnu teroristkinju. Dobrodošli u Absurdistan - ili u totalno muški šovinistički pogled na svet!

To što na zabranu burkinija poziva ne samo Nikola Sarkozi, koji na povrtaku u Jelisejsku palatu ne preza da peca u desničarskom taboru, već i socijalistički premijer Manuel Vals, pokazuje koliko političkom kulturom u Francuskoj dominira populističko raspoloženje i koliko malo je ostalo od francuske tekovine - Sloboda, jednakost, bratstvo. To pokazuje i koliko je jaka Marine Le Pen.

Sloboda i slobodno vreme

Zbog toga treba zahvaliti sudijama Vrhovnog upravnog suda što su ukinuli zabranu i što su se jasno izrazili: dekret krši slobodu vere i individualne slobode.

Pravna država ne sme svojim građanima da diktira kako treba da se oblače. Pravila oblačenja postoje i imaju smisla kada je reč o policiji i vojsci, u sudovima ili - u manjoj meri - u školama. Na javnim mestima, a kamoli na plaži, mestu za odmor i slobodu, ona su izraz autoritarne države. Demokratija koja se u tako nešto upušta, već je na strani gubitnika.