Dosadna predizborna kampanja

„Onaj ko se na taj način povlači, ko nastupa tako skromno i bez sujete – taj i nije meta napada.“ Na taj način politički savetnik Mihael Špreng opisuje nemačku kancelarku Angelu Merkel u predizbornoj kampanji i na taj način jednom rečenicom ukazuje i na problem koji ima njen protivnik, kandidat socijaldemokrata (SPD) za kacenalara Per Štajnbrik. „Gospođa Merkel šalje sledeću poruku: sve je super, morate samo da me izaberete. Ja od vas ne zahtevam ni duhovne, ni materijalne napore, jednostavno ovako mirno nastavljamo dalje.“

Špreng je na parlamentarnim izborima 2002. godine bio savetnik Edmurdu Štojberu, tadašnjem kandidatu Hrišćansko-socijalne unije (CSU) za kancelara. U ovom trenutku ne pada mu na pamet šta bi Merkel mogla bolje da uradi. A ona ne samo da nastupa kao vođa, ona političkoj konkurenciji skoro ne ostavlja prostor za napad. Opoziciji je tako već ukrala brojne teme, bilo da je reč o odustajanju od atomske energije ili o zahtevima za utvrđivanje minimalne nadnice.

Bezvoljna kampanja bez kontroverzi

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja za opozicione stranke su obeshrabrujući. Odavno se čini da je ishod izbora jasan. Aktuelna koalicija CDU/CSU i liberali (FDP) mogla bi verovatno da ostane na vlasti; u krajnjem slučaju bi moglo da dođe do tzv „Velike koalicije“ sačinjene od CDU/CSU i SDP. Zato se postavlja pitanje zašto bi oni koji učestvuju u predizbornoj trci još trebalo da se naprežu. „Još nikada u predizbornoj kampanji nisam video tako veliki broj političara koji su bez volje, koji na predizborne skupove idu potpuno bez strasti“, kaže Jens Turau, dopisnik DW iz Berlina.

Njemu u predizbornoj kampanji nedostaju važna pitanja o budućnosti koja se tiču velikog broja ljudi: Kako zdravstveni sistem može da bude pravedniji, kako postupati sa sve većim brojem starijih i onih kojima je potrebna nega? Koji je stav Nemačke prema krizi u Siriji? Šta se dešava u evropskoj politici? Sve te teme su u najboljem slučaju na marginama.

Imamo demokratiju, ali niko ne učestvuje?

Ipak, šta zapravo znači to kada se predizborna kampanja tako s mukom odvija, kada se odvija bez strasti u političkim debatama? Nedostaje li tu onda neki bitan deo demokratije? „Imamo duel između kandidatkinje koja ne želi i kandidata koji ne zna da vodi predizbornu kampanju“, konstatuje politički savetnik Mihael Špreng. „I između te dve krajnosti, trebalo bi da birači budu strastveni“, kaže Spreng. Ali on veruje da će najkasnije tokom ove sedmice ipak doći do promena.

Torsten Fas, politikolog na Univerzitetu Majnc, ipak nije toliki optimista. On podseća na to da je izlaznost birača na poslednjim parlamentarnim izborima bila manja nego ikada ranije: „Ako i ovoga puta budemo na tom nivou, siguran sam da će na narednim izborima jednostavno biti drugačije.“

Taj politikolog takođe ne veruje da se ljudi ne interesuju za politiku jer je Nemcima, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, veoma dobro. Fas kaže da je pre svega reč o jednoj tačno određenoj grupi ljudi koja ne izlazi na izbore. To su nezaposleni ili ljudi sa slabim primanjima koji žive u lošim četvrtima. „Ta teza da su nebirači znak velikog zadovoljstva, predstavlja mit i nema veze sa stvarnošću“, kaže Fas.

Autori: Dženet Zajfert / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković