Dogovor o deportaciji migranata koji nemaju pravo na azil?

Sastanak ministara unutrašnjih poslova u Stokholmu dešava se u vreme naglog povećanja broja neregularnih ulazaka u EU. Prošle godine registrovano je više od 330.000, a većina tih ljudi nema pravo na azil. I uprkos tome, oni podnose zahteve, kaže komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Ujedno, već godinama nema pomaka kada je reč o povratku odbijenih potražilaca azila. Stopa je znatno ispod cilja od 70 odsto. Svake godine postoji oko 300.000 odluka o povratku, ali samo oko 70.000 ljudi se zapravo vrati u svoju matičnu zemlju. To bi, planiraju ministri, trebalo povećati.

-pročitajte još: Trajekti kriju ilegalne ćelije za migrante

Saradnja s trećim zemljama je ključna

Zato se u Stokholmu razgovara pre svega o saradnji s trećim zemljama. Biće reči i o tome da EU svojom viznom politikom izvrši pritisak na zemlje koje nisu spremne da primaju odbijene potražioce azila.

Međutim, kritičari veruju da se takvim pristupom zapravo zaobilazi problem. Kornelija Ernst, članica Evropskog parlamenta iz redova Levice smatra da je to „prodavanje magle“.

„A kada magla nestane, ispostavi se da ti azilanti dolaze iz zemalja koje, ili više ne primaju one koji bi trebalo da budu deportovani, ili ne mogu da budu deportovani u zemlje poput Avganistana ili Irana iz veoma dobrih razloga“, kaže Ernst.

Azilantska politika stagnira godinama

Savet EU, Evropska komisija i Parlament već godinama tapkaju u mestu kada je reč o politici azila i migracija. Kao jedan od svojih prvih zvaničnih akata u vreme kada predsedava EU, Švedske je zakazala samit o migracijama za 9. i 10. februar u Briselu. Bio bi, dakle, dobar znak kada bi ministri danas mogli da pokrenu zajednički evropski sistem povratka migranata koji su na ilegalan način ušli u EU, smatra Lena Dupon, predstavnica nemačkih demohrišćana (CDU/CSU) u Evropskom parlamentu.

Istovremeno, Savet ministara morao bi da pomogne i u pripremi sadržaja samita o migracijama u februaru. „Trebalo bi da se zna kakva je trenutna situacija“, kaže Dupon. „Sada imamo jedinstvenu priliku da presečemo Gordijev čvor, a moramo i da iskoristimo taj zamah da dođemo do kraja ovog zakonodavnog perioda u oblasti azila i migracija.“

-pročitajte još: Mladići umornog izgleda na granici Srbije i Mađarske

Dogovor malo verovatan

Međutim, da bi se to postiglo, dogovor bi morao da bude postignut u narednih dvanaest meseci. To je malo verovatno s obzirom na mnoga nerešena pitanja i ozbiljne razlike u mišljenjima.

Uoči ovog sastanka, nekoliko zemalja EU, poput Holandije, Austrije, Francuske i Belgije, obnovilo je poziv da se takozvano „Dablinsko pravilo“ dosledno primenjuje. To znači da bi migranti trebalo da ostanu u zemljama dolaska sve dok se ne donese odluka o njihovom zahtevu za azil. Za to verovatno postoji mala spremnost, posebno u Italiji i drugim zemljama južne Evrope.

ss (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.