Dobro i loše iz Potočara

Incident u Potočarima izazvao je oštre reakcije srpskih političara koji ga kvalifikuju kao napad na Srbiju i na njene institucije i kao pokušaj ubistva premijera Aleksandra Vučića. Srbija je posle incidenta uručila protesnu notu BiH i zatražila da učesnici i organizatori napada budu kažnjeni.

„Treba čuti poruke i reakcije onih koji stoje iza organizacije komemoracije u Potočarima. Majke Srebrenice i predsednik opštine nedvosmisleno su osudili ono što se danas dogodilo“, podseća u razgovoru za DW Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Sličnog mišljenja je i odgovorni urednik Vremena Filip Švarm koji naglašava da „nije dobro što je Vučič napadnut“, ali da je uprkos tome njegova odluka da ode na obeležavanje 20 godina od zločina u Srebrenici pozitivna i značajna. „Želim da verujem da ovaj napad neće imati loše posledice na proces pomirenja u regionu“, kaže Švarm.

Dolivanje ulja na vatru

Posle napada u Potočarima Vučić je poručio da „ruka pomirenja ostaje ispružena“. Premijer je reagovao odgovorno, kaže Sandra Orlović, ali dodaje da njegovo okruženje daje neodgovorne izjave o tome kako je napad na Vučića zapravo „napad na srpski narod“.

Ona smatra da je podizanju tenzije doprinelo i odbijanje zvanične Srbije da prizna da se u Srebrenici dogodio genocid. Orlovićeva dodaje da je i zabrana skupa „7.000“ u centru Beograda bila „loša poruka koja dolazi iz Beograda i da ona jeste doprinela tenziji koja je kulminirala tamo gde najmanje treba da kulminira“.

„Dok ne dođe do tog trenutka kada će u Srbiji zvanično biti obeležen genocid u Srebrenici, mi kao civilno društvo pristajemo da ga obeležavamo na ulici i da negujemo sećanje na žrtve Srebrenice. Država mora da garantuje bezbednost takvih manifestacija i to ne zbog ocene u izveštajima o evropskim integracijama Srbije, već zato što je to izraz demokratskog društva i pokazatelj stepena zrelosti jedne države“, zaključuje Sandra Orlović.