Digitalna potraga za nestalim osobama

Šta se desilo sa mojim dedom? Da li je on preživeo rat? Da li je zarobljen? Da li se kao anonimna osoba nalazi u masovnoj grobnici negde u istočnoj Evropi? Takva pitanja, skoro 70 godina nakon kraja Drugog svetskog rata, još interesuju mnoge. „Godišnje nam se javlja između 15.000 i 18.000 ljudi koji traže informacije o nestalima“, kaže Roland Rajman iz Crvenog krsta u Berlinu.

Skoro pedeset miliona evidencionih kartica sa podacima nestalih se do petka (4.4.2014) nalazilo u arhivi Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Minhenu. Kartoteka je sada prebačena u arhiv u Hamburgu. Crveni krst ubuduće potragu za nestalima obrađuje digitalnim putem. „Želimo da obezbedimo neverovatno veliku količinu podataka, jer se papir kad-tad pokvari“, kaže Rajman.

Pedeset miliona kartona u digitalnoj formi

Da li je digitalizacija došla kasno jer je Drugi svetski rat završen pre skoro 70 godina? Ne, kaže Rajman i dodaje: „Za digitalizaciju je takođe bilo potrebno određeno vreme. Sa digitalizacijom podataka počeli smo pre deset godina“. On kaže da od toga korist nemaju samo zaposleni u arhivi u Minhenu već i osobe koje podnose zahtev za traženje nestalih. „Njihov posao je ubrzan. Umesto da traže po velikim arhivskim dokumentima, sada informacije praktično dobijaju na stisak dugmeta“, objašnjava Rajman.

Arhiva se u poslednjih deset godina znatno povećala. Trenutno se u njoj nalazi oko 50 miliona evidencionih kartica. Crveni krst je potragu za nestalima počeo odmah nakon završetka Drugog svetskog rata. Rajman kaže da je svaki četvrti Nemac, ili tražio nekoga, ili bio tražen. Mogućnost pronalaženja neke osobe bila je ograničena: „Ranije nije bilo računara. Retko je bilo i papira“. Porodice nestalih vojnika su informacije o nestalima najpre pisale na običnom komadu papira. Vojnici koji su se vraćali sa ratišta, takođe su popunjavali određene formulare i nadali se pomoći od Crvenog krsta. Zahvaljujući tome, godišnje je preko 16 miliona ljudi ponovo pronalazilo svoje najmilije.

Iskustva se primenjuju i danas

Crveni krst je potragu za nestalima prilagodio vremenu. Stari način potrage više skoro i da nije u upotrebi. Rajman kaže da se danas kontakt među članovima porodica uspostavlja pomoću „Restoring Family Links“. Ta ponuda bi pre svega trebalo da pomogne izbeglicama iz ratom zahvaćenih područja, kao što je Sirija, da pronađu svoje bližnje. „Često imamo posla sa izbeglicama iz Afrike koje su na putu za Evropu koristile druge pomorske puteve od onih koje je koristila njihova rodbina“, kaže Rajman.

Mnoge porodice smeštene su u različitim zemljama. Tim osobama Crveni krst od prošle godine pokušava da pomogne preko internet-platforme Family Links. „Ta platforma daje mogućnost izbeglicama da svoje najdraže traže i uz pomoć fotografija“, objašnjava Rajman. To je znatno poboljšanje pošto su u javnim registrima imena često bila pogrešno napisana. Umrežavanje 18 pretraživača omogućilo je stvaranje široke mreže za traženje.

Pomoću fotografije nazad porodici

Na internet platformi Family Links izbeglice mogu da podnesu zahtev za traženje neke osobe ili da same objave informacije i fotografiju o traženoj osobi. „Izbeglice nas ciljano traže i mole za pomoć“, kaže Rajman. Odabirom fotografija Crveni krst svakog meseca pravi plakat kojeg postavlja na vidnim mestima u onim sredinama koje su poznate kao okupljališta izbeglica i migranata. U posredovanju informacija brinu se radnici službe za traženje, a u Nemačkoj na tom poslu radi 80 ljudi.

Potraga za nestalima se danas vrši širom sveta. „Na to gledamo kao na deom našeg zadatka koji je propisan Ženevskom konvencijom“, kaže Rajman. U potrazi za nestalima pomažu i manje organizacije ili crkve. Iako se procenjuje da od 800.000 od 1,3 miliona nestalih osoba od kraja Drugog svetskog rata nikada neće biti pronađeno, potraga ipak nikada neće biti prekinuta.

Autori: Kristijan Ignaci / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković