Dezinformacijama protiv demokratije

Kako možemo da zaštitimo demokratiju? To pitanje muči mnoge ljude širom sveta, gde sve više raste pritisak na slobodna društva. Jedan pokazatelj koliko je taj pritisak jak i u Nemačkoj mogao bi da bude broj javnih pojavljivanja predsednika tajnih službi: Tomas Haldenvang vodi Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) i od preuzimanja dužnosti 2018. godine uočljivo često učestvuje na konferencijama za novinare ili okruglim stolovima.

Dve godine nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine, Haldenvang spada među one koji najglasnije upozoravaju na dezinformacije, lažne vesti i špijunažu. Govoreći na jednoj konferenciji nemačkih Liberala (FDP) u nemačkom parlamentu Bundestagu on je naglasio da smatra da su opasnosti 2024. godine posebno velike.

Više dezinformacija u „super izbornoj godini“ 2024.?

Haldenvang je ukazao na predstojeće izbore za Evropski parlament, predsedničke izbore u SAD i troje pokrajinskih izbora u Nemačkoj. Nesporno je da je ovo „super izborna godina“ i zato moramo još više da se pripremimo na dezinformacije. One se ciljano šire „kako bi se diskreditovali politički protivnici i zbunili birači, kao i da bi se podrivala demokratija i njene institucije“, rekao je predsednik BfV.

Činjenica da Nemačka spada među omiljene mete ruske propagande i špijunaže pokazala se kroz tzv. „Taurus-liks“. Hakovani su digitalni razgovori visokih oficira nemačke vojske. To je incident koji je posebno zabrinuo FDP-ovog stručnjaka za bezbednost Konstantina Kulea. Kao član Parlamentarnog kontrolnog odbora (PKGr) za nemačke obaveštajne službe, on je jedan od onih koji vrlo dobro zna koliko su takve hibridne pretnje opasne.

Koliko tajnovitosti može da podnese otvoreno društvo?

Ono što Kule saznaje od Haldenvanga iza zatvorenih vrata ostaje među njima, zato da neprijatelji demokratije ne bi saznali šta nemačke bezbednosne službe znaju o njima. Međutim, takav oblik tajnovitosti može da bude problematičan za otvoreno, slobodno društvo, posebno zato što Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka povremeno koristi sporne metode.

Kule se na konferenciji u Bundestagu osvrnuo i na taj spor između potrebe da neke stvari ostanu tajna i poželjne transparentnosti, te se založio za to da se ima poverenje u rad Saveznog ureda za zaštitu ustava: „Tanka linija između odbrane slobode izražavanja s jedne i odbrane od dezinformacija s druge strane, je nešto s čime se naše službe svakodnevno suočavaju“, rekao je političar FDP-a.

Dojče vele: branilac demokratije

Mediji, kako unutar tako i van Nemačke, imaju prirodno oprezan stav prema obaveštajnim službama, kao i prema sopstvenoj bezbednosti. Oni čak i u demokratskim državama moraju da budu svesni da ih strane sile mogu u svakom trenutku da ih napadnu. To posebno važi za međunarodni medij kao što je Dojče vele (DW). Finansirana javnim novcem, ali nezavisna od države, ta medijska kuća sebe vidi kao braniteljku demokratije, slično kao Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka.

Genereralni direktor DW Peter Limburg na konferenciji FDP-a o opasnostima od dezinformacija opisao je ulogu Dojče velea, koji program emituje na 32 jezika. Važno je, kaže, biti tu za ljude koji veruju u demokratiju: „U Rusiji, u Kini, u Belorusiji, u Venecueli… Bilo gde.“ Međutim, vlasti u zemljama bez slobode medija uvek pokušavaju da ograniče ili da potpuno zabrane mogućnost praćenja programa DW.

Lak zadatak za diktatore i autokrate?

Dojče vele trenutno svoje programe emituje za oko 320 miliona ljudi širom sveta. Ali, Limburg strahuje da bi programi mogli da postanu teško dostupni ili čak sasvim nedostupni zbog restriktivnih mera u nekim državama. To bi, kaže, imalo ozbiljne posledice: „Ako nismo dostupni, diktatorima i autokratama sve će biti lakše“, naglasio je generalni direktor DW.

Estonska ambasadorka u Berlinu, Marika Lintam, govorila je na konferenciji o „ratu iz senke“ protiv demokratije. „Taj rat se ne vodi na bojnom polju, već u glavama i srcima ljudi“, rekla je Lintam. Cilj Rusije je destabilizacija, stvaranje nesigurnosti i manipulacija. Da bi se što bolje odbranili, kako kaže, Estonija ulaže mnogo u jačanje medijske pismenosti svojih građana.

Ambasadorka je izvestila o partnerstvima između vlasti, medija, civilnog društva i međunarodnih organizacija. Posebna pažnja se pritom posvećuje mladim ljudima: još od 2010. godine u Estoniji postoji u gimnazijama obavezni kurs: „Mediji i manipulacija“.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.