Desničari u Bundestagu – šest pitanja
24. oktobar 2017.
Kakav je položaj Alternative za Nemačku u parlamentu?
Iako ima 92 poslanika, AfD neće moći da utiče previše na donošenje zakona. Vladajuća većina – koje još nema jer su tek u toku pregovori demohrišćana, Liberala i Zelenih – sigurno neće činiti ustupke partiji koja uključuje desničarske ekstremiste.
Međutim, članovi AfD će iskoristiti rasprave u Bundestagu da povedu reč o njihovim omiljenim temama: izbeglicama, redu i zakonu, i navodnoj islamizaciji Nemačke, i to iz desničarske perspektive koja prevazilazi vladajuće konzervativce CDU i CSU. „Za partije u parlamentu, to je ozbiljan izazov sa kojim će morati da se izbore“, kaže Aleksander Hensel iz instituta Getinger za istraživanje demokratije.
Strategija AfD će uključiti ono što Hensel naziva „pažljivo insceniranim prekršajima tabua“: namerno plasirani ekstremni stavovi o izbeglicama, muslimanima i nemačkoj istoriji. Te izjave neće biti namenjene drugim poslanicima u parlamentu već nemačkoj javnosti i to pogotovo korisnicima interneta.
„Sednice parlamenta će biti iskorišćene da se pojača publicitet na društvenim mrežama pokretanjem kontroverznih tema i mogućnosti za eskalaciju,“ kaže Fedor Ruhoze, predstavnik nemačkih socijaldemokrata (SPD) u parlamentu savezne države Poranje-Palatinat. „Predstavnici AfD obično se drže po strani u odborima čiji rad nije otvoren za medije ili onima za čiji rad mediji ne pokazuju interesovanje, ponekad uopšte ne dolaze na sastanke“ tih komiteta, piše Ruhoze u dokumentu gde razrađuje strategiju za ophođenje prema „populistima“.
Kako bi mejnstrim partije mogle da reaguju?
Ostale parlamentarne stranke morale bi da nastupe uravnoteženo. Sudeći po Ruhozeu, političari uglavnom prihvataju gledište da bi AfD trebalo da uživa uobičajene privilegije stranaka u parlamentu, uključujući prisustvo u raznim odborima. On takođe upozorava da bi trebalo izbegavati ruganje govornicima AfD, upadica i pitanja, najpre jer se tako produžava vreme koje im je dodeljeno, ali i zbog toga što to može da ojača njihov imidž hrabrih autsajdera i boraca protiv političkog establišmenta.
„U isto vreme, postoje linije koje se ne smeju preći“, kaže Ruhoze. „Mora se jasno preneti poruka da ekstremno desno krilo AfD, koje sada ima predstavnike u parlamentu, nema šta da traži u političkom mejnstrimu.“
Ko povlači crvene linije?
To je posao predsedavajućeg Bundestaga, političkog veterana Volfganga Šojblea, i potpredsednika, koji se tradicionalno biraju iz redova svih parlamentarnih stranaka – mada je veliko pitanje da li će ostale stranke dati glasove kandidatu AfD. Zadatak ovih zvaničnika je da osiguraju da se parlament drži dnevnog reda i oni imaju pravo da sankcionišu poslanike koji ometaju sednice. Postoji više vrsta mera, od izricanja opomene do zabrane diskutovanja na određeno vreme.
Posmatrači ocenjuju da će Šojble imati pune ruke posla sa AfD, pogotovo jer su neki od „alternativaca“ početnici što se tiče politike. Ali iskustva iz državnog parlamenta Saksonije pokazuju da stvari sa AfD mogu da teku mnogo civilizovanije u poređenju sa drugim desničarima.
„U poslednje dve i po godine, samo tri poslanika je opomenuto, od toga dva iz stranke Levice i jedan iz AfD“, kaže Ivo Klate, predstavnik za medije saksonskog parlamenta. „To se ne može ni porediti sa (ekstremno desničarskim) NPD, koja je u prošlosti dva puta ušla u parlament, pri čemu je preko 70 poslanika opomenuto i dodeljeno nekoliko zabrana diskusije“, rekao je Klate za DW.
Šta je sa tim potpredsednikom?
Sukobi počinju od prvog dana, 24. oktobra, kada se Bundestag sastaje na konstitutivnoj sednici. Jedna od tačaka dnevnog reda je biranje potpredsednika iz svake partije. AfD nominuje 72-godišnjeg Albrehta Glazera, čoveka koji je svojevremeno predložio da muslimani ne bi trebalo da uživaju slobodu religije jer je islam politička ideologija a ne vera. Članovi drugih partija su već izjavili da neće podržati takvog kandidata.
„Konsenzus je da AfD ima pravo na potpredsednika, ali poslanici moraju da imaju poverenja u osobu koja vodi diskusije“, kaže Ruhoze. „Imam razumevanja ako neko kaže: kao slobodno izabrani predstavnik, ne mogu da podržavam nekog ko osporava načela Ustava.“
U državnom parlamentu Poranja-Palatinata, pojedini poslanici odbijaju da se rukuju ili pozdravljaju sa kolegama iz AfD, smatrajući da se radi o „nacistima“, kaže Ruhoze, ali većina prati pravila lepog ponašanja i parlamentarne kurtoazije. Ipak, atmosfera u berlinskom Rajhstagu će sigurno biti hladna.
Šta najviše plaši tradicionalne partije?
Napadi AfD se često fokusiraju na konzervativnu grupu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njihove najbliže saveznike iz Bavarske, Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU), jer glasači tih stranaka najčešće prelaze u tabor AfD.
„U zapadnoj Nemačkoj, pre svega, AfD propagira imidž legitimnog naslednika konzervativaca pre dolaska Merkelove,“ kaže Hensel. „Zbog toga se AfD posebno usredsređuje na CDU i pokušava da gura prst u otvorene rane.“
Na nivou saveznih država, kaže Hensel, populisti su uspeli da preuzmu pitanja kojima su se ranije bavili konzervativci, kao što su red i zakon. Hensel očekuje da će AfD naglašavati razlike između konzervativaca i njihovih najverovatnijih partnera u budućoj vladajućoj koaliciji – tržišnih liberala iz FDP i Zelenih, partije koja se bori za zaštitu životne sredine.
„Strukturalno, AfD može da izvrši poseban pritisak na CDU zato što zastupa niz stavova koje su ranije zastupali konzervativci i koji su i dalje relevantni glasačima“, kaže Hensel.
Kako će AfD promeniti ulogu opozicije?
Tradicionalno, posao opozicije u Bundestagu je da kritikuje vlast, a ne druge opozicione partije. Ali socijaldemokrate i levičari će takođe reagovati na AfD. „U parlamentu se lako može formirati front između AfD i svih ostalih partija“, kaže Hensel. „Na taj način, socijaldemokratama bi bilo teže da se postave kao vođe opozicije. Izazov za SPD je da se na jednoj strani protivi AfD-u dok se istovremeno postavlja kao opozicija prema vladi.“
Opozicija, upozorava Hensel, mora da izbegava da se svaka diskusija pretvori u sukob AfD i svih ostalih partija, jer bi tako desničari pojačali auru buntovnika. Ipak, dodaje Hensel, AfD-ova poslanička grupa je veoma heterogena i možda će biti teško da se premoste unutrašnje podele između umerenog krila koje kritikuje masovnu imigraciju u Nemačku, i ekstremnih nacionalista koji isključuju bilo šta strano.