„Demokratija je samo reč – i ništa više“

„Osećam se vrlo frustrirano kao građanka u odnosu na političare i sve mi to izgleda kao da nema baš nikakve veze između njih i ljudi koji glasaju na izborima, koji se svaki dan muče da zarade za svoj hleb“ – rekla nam je gospođa Ida koju smo u okviru kratke ankete na zagrebačkim ulicama zamolili da za Dojče vele opiše svoj utisak o stanju demokratije u Hrvatskoj, o političkom sistemu i samim političarima. Ostalo je svega još nekoliko dana do parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, do onoga što se ne tako davno nazivalo i „praznik demokratije“. Ali čini se da u takav kvalitet izborne manifestacije demokratske volje malo ko još veruje.

„Kao da je neka zabuna u pitanju, neki nesporazum ili podvala“, nastavlja naša sagovornica, „tako mi izgleda čitav taj sistem. Malo kome je jasno o čemu sve raspravljaju, uvek je iza svega skriven neki drugi interes. A i kad nabodu određeni, realni problem, onda i to često zakomplikuju beskorisnim raspravama ili intelektualističkim prepucavanjem, umesto jednostavnih i delotvornih rešenja.“ Ona se zato, prema sopstvenom iskazu, više ne nada u skoro poboljšanje stanja, misleći pritom „na mogućnost pristojnog življenja i rada, na javne službe, na zdravstvo, školstvo i slično.“ Kaže i da pomišlja „da bi čitav taj cirkus trebalo već jednom da se raspadne“, jer ne veruje da ga je moguće popravljati, s obzirom na to da su to „samo uzaludna šminkanja“.

Elitu ne interesuje narod

Početkom oktobra u Zagrebu je promovisana i jedna studija tamošnjeg Instituta za društvena istraživanja, pod naslovom „Istraživanje percepcije i stavova ispitanika o građanstvu“. Javnost je pritom, a posredstvom medija, obratila pažnju uglavnom na određene aspekte koji se tiču obrazovanja i informisanosti, dok je tema odnosa prema stanju demokratije ostala donekle u senci. Danas međutim, kako se približavaju izbori, aktualizuje se upravo taj segment. A pokazalo se da su ispitanici drastično skeptični prema trajno zabrinjavajućoj situaciji, naročito prema mizernoj responzivnosti vlasti – njenom kapacitetu da reaguje na konkretne podsticaje iz ugla interesa naroda.

Sledeći naš anketirani građanin zove se Lav Lukačić i smatra da glasači i dalje izlaze na izbore zato što su zbog svakodnevnih, realnih okolnosti prinuđeni da funkcionišu unutar sistema, a ne zato što misle da sistem iole valjano odgovara potrebama najšire zajednice. „Naravno, kada bismo nekako došli do toga da ga vode ljudi koji bi zaista predstavljali opšti interes, rešili bismo mnogo toga. Ali sve poluge moći u njihovim su rukama, a njima više niko zapravo ne veruje – ni da znaju svoj posao, niti da žele da ga rade onako kako bi trebalo. Kao da su namerno ogadili ljudima politiku i ujedno zatvorili sve pristupe drugima do tih nivoa odlučivanja“, kaže Lukačić.

On smatra da je očigledno prisutna i negativna selekcija kroz stranke i ukupni mehanizam vlasti, pa je među njima nastala prilično neprobojna „kasta povlašćenih“. Izdvojili su se kao elita, dakle, predstavljaju samo svoje interese ili interese onoga od koga imaju neku direktnu korist. „Ideologije im služe samo kao izgovor, ali stvarne i stvarno sadržajne ideološke razlike, među njima gotovo i da ne postoje. To je u najvećoj meri kulisa za odvlačenje javne pažnje“, zaključuje Lukačić i dodaje da suština problema leži u onome što njih spaja – političare u različitim strankama – ono u čemu su isti, a naspram ostatka naroda na drugoj strani.

Glas tajkuna odlučuje

Ipak, naša prva anketirana osoba upozorila nas je i da bi o svemu tome trebalo govoriti u kontekstu EU. „Evropska unija se nepovratno menja i ne znamo kako će ona već sutra da izgleda. Kad vidim kako su izbeglice naterane da preplave ovaj kontinent, pomišljam da smo svi zajedno obični mravi bez uticaja u nečijoj velikoj igri“, kaže gospođa Ida.

Na koncu smo zaustavili i prolaznika koji se predstavio imenom Mišel i odmah upro prostom u glavne institucije državnih vlasti: „Eno ih gore, na Gornjem gradu. Slobodno me snimite, tamo su lopovi. Kako mislite 'koga predstavljaju'? Svoje fotelje predstavljaju, da ne kažem još nešto prosto.“

„Svi stalno pričaju o tome da se neće vraćati na stare teme; molim vas, pa opet non-stop pričaju o crnokošuljašima i udbašima, nikako da se rešimo toga. To nekome odgovara, neko sasvim sigurno ima koristi od toga. Dok se narod tera u prepirku oko tih stvari“, izgovorio je u dahu: „Moćnici mu uzimaju novac ispred nosa, a svi zajedno smo i neobrazovani o političkoj kulturi.“ Saznali smo još i da „niko od običnih ljudi nije toliko lud da misli da će njegov glas i volja na tobože slobodnim i demokratskim izborima, da vredi koliko i volja nekog tajkuna“. I šta je onda preostalo od demokratije u Hrvatskoj, upitali smo za kraj gospodina Mišela. „Samo jedna fina i već dosadna reč – ništa više“, odgovorio je. I na odlasku, umesto pozdrava, poželeo je „svima ipak sve najbolje – možda jednog dana“.