I Kina se sprema da kroči na Mesec
29. septembar 2024.
Kina je prva nacija kojoj je uspelo da sakupi mesečevo kamenje sa tamne strane Meseca, koja se nikada ne vidi sa Zemlje. Misija Čangje-6, nazvana po boginji koja navodno živi na Mesecu sa zecom od žada, donela je krajem juna 1.935,3 grama uzoraka na Zemlju.
U prethodnoj misiji Čangje-5, u decembru 2020. donesen je 1.731 gram uzoraka stena – ali sa prednje strane Meseca.
Kako izgleda prašina sa tamne strane Meseca?
Ove nedelje, svi vodeći naučnici okupili su se u Velikoj dvorani naroda u centru Pekinga i celokupno rukovodstvo Narodne Republike dobilo je dublji uvid u svemir. Specijalni kontejner, veličine tegle za džem, ispunjen je sivom prašinom. Na prozirnom spoljašnjem zidu stoji oznaka CE6C500. Čovek sa sedom kosom nosi ručnu lupu sa svetlom i pažljivo posmatra.
Predsednik Kine, Si Đinping, izuzetno je radoznao i pohvalio misije Čangje koje traju od 2004. „Dvadeset godina misija na Mesec je samo jedan od mnogih primera koji demonstriraju snagu naše nacije. Postigli smo vrhunsku nauku i snažne rezultate – nezavisno od bilo koga drugog", rekao je Si.
„Duboki svemir je zajednička spoljašnja granica čitavog čovečanstva. Svemirska istraživanja su zajednička misija čovečanstva", pozvao je Si na međunarodnu saradnju.
Geopolitika u vakuumu
Kinesko-američka saradnja 380.000 kilometara daleko od Zemlje? Trenutno, to je samo puka želja - iz ideoloških razloga.
Jer, američki Kongres je još 2011. usvojio zakon koji Američkoj svemirskoj agenciji (NASA) zabranjuje bilo kakvu saradnju sa Kinom.
Pritom serija kineskih uspeha izaziva veliku zabrinutost u Vašingtonu. „Kina sebe vidi u novoj svemirskoj trci sa SAD, koju planira da dobije. Trenutno se ta trka proširila na svemir između Zemlje i Meseca", napisali su Mark Berkovic i Kris Vilijams u izveštaju Nacionalnog udruženja za svemirsku bezbednost (NSSA) iz Arlingtona, blizu Pentagona.
Ipak, američkim istraživačima Meseca je krajem 2023. uspelo da dobiju izuzeće kako bi podneli zahtev za istraživanje kineskih uzoraka sa Meseca. NASA je američkom Kongresu dostavila potvrdu da u ovom specifičnom slučaju „ne postoji rizik od prenosa podataka i tehnologije".
U prvom krugu prijava, u aprilu 2024. među deset kandidata, pet ih je bilo iz SAD, uključujući i kustosa NASA za mesečeve stene, Rajana Ciglira. Takođe, prema navodima CNSA, na razgovorima je bio i nemački kosmohemičar Karsten Minker sa Univerziteta u Kelnu.
Uzorci sa misije Čangje-6 trenutno se razvrstavaju u Pekingu. Pakovanje mesečevog kamenja prikupljenog uz pomoć grabulje je završeno, dok će za uzorke prikupljene bušilicom biti potrebno još dva do tri meseca.
Prašina sa Meseca – u muzeju i kao poklon
U Kineskom nacionalnom muzeju izložen je mesečev kamen pod nazivom „Uzorak 001". Male količine uzoraka takođe se čuvaju u rodnom gradu osnivača države, Mao Cedunga, u Šaošanu.
Mesečeve uzorke, i vlada u Pekingu vešto koristi u diplomatiji. Ideja o ovakvim poklonima potekla je iz Vašingtona. Pre uspostavljanja diplomatskih odnosa između Kine i SAD, Zbignjev Bžežinski, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džimija Kartera, tokom svoje posete 1978. poklonio je kineskoj vladi jedan gram Mesečevog praha.
Kineski mesečev uzorak najpre je otišao u Rusiju. Predsednik Vladimir Putin dobio je 1,5 grama uzoraka sa Meseca aprila 2022. tokom svoje posete Kini. Godinu dana kasnije i predsednik Kine, Si Đinping, dobio je 1,5 grama mesečevih uzoraka iz Rusije, iz sovjetske misije na Mesec iz 1970-ih godina.
Jedna evropska zemlja takođe je dobila ovaj dragoceni poklon od Pekinga. Ovaj vanzemaljski dar uručen je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu 2023. tokom državne posete Kini. „Za zajednička istraživanja", navedeno je u Pekingu. Uzorak se sada nalazi u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Parizu.
Međutim, ko želi da dodirne mesečev kamen, mora da otputuje u američku saveznu državu Floridu. U Svemirskom centru Kenedi, svaki posetilac može da dodirne kamen težak 17 grama sa brojem „70.215.287", koji je pokupio astronaut Džek Šmit 1972. tokom poslednje misije na Mesec „Apolo-17".
Kina protiv ostatka sveta – sletanje na Mesec do 2030.
Do sada je dvanaest ljudi kročilo na Mesec – svi su bili američki astronauti 1970-ih godina. Oni su na Zemlju doneli ukupno 381,7 kilograma stenja sa Meseca.
Američka svemirska agencija NASA planira da se ponovo vrati na Mesec. U američkom projektu za Mesec „Artemida", učestvuju ukupno, 43 zemlje – Evropska svemirska agencija (ESA), Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemir (DLR), kao i svemirske agencije Japana, Izraela, Italije, Engleske i Kanade.
Još u martu 2023. NASA je predstavila posadu za sledeću misiju s ljudskom posadom koja će leteti oko Meseca. Međutim, bilo je tehničkih problema sa raketom-nosačem. Bar do septembra 2025. trojica američkih i jedan kanadski astronaut ostaće na Zemlji.
Kineska svemirska agencija (CNSA) najavljuje da će se do 2030. na Mesecu govoriti i kineski. Za razliku od NASA, koja stalno mora da traži sredstva od Kongresa, ambiciozni svemirski program Kine nema finansijskih briga. Vlada velikodušno finansira ovaj projekat, kojim demonstrira svoju snagu.
Dekodiranje Kine je serijal DW-a koji kritički razmatra kineske pozicije i argumente o aktuelnim međunarodnim temama iz nemačke i evropske perspektive.