220408 Kinder Schlaf

To je problem jer deca moraju da ustaju rano da bi stigla do zabavišta, jer roditelji rade. Starija deca moraju da idu u školu gde se traži puna koncentracija. Šta sve može da bude uzrok poremećaja sna i kako se leči?

Vanesa leži u bolnici u Kelnu. Ova šestogodišnja devojčica deluje stidljivo i krhko. Bleda je. Crni krugovi oko očiju samo pojačavaju taj utisak. Vanesa ima ozbiljan problem. Hrkanje nije jedina stvar. Ona noću prestaje da diše. Nikol Haselbah, Vanesina majka, zbog toga odavno ni sama ne može noću da spava:

„Noću spavam maksimalno sat vremena. Prisluškujem ili trčim da vidim da li je sve u redu. Ili kada se probudi, onda sam sa njom. Stalno se plašim. I to je tako svake noći. Užasno je naporno!"

Prošle godine je došlo do pogoršanja. Vanesa hrče još glasnije i prestaje da diše i po 30 - 40 sekundi. Kada se približi noć, počinju problemi.

Vanesa nije izuzetak

Dr Alfred Viater, jedan od primarijusa klinke za decu sproveo je zajedno sa univerzitetskom klinikom u Kelnu naučno istraživanje o poremećajima sna kod dece. Rezultati su alarmantni:

„Naša istraživanja koja smo sproveli sa ukupno 13 ipo hiljada dece pokazala su da je pogođeno skoro svako dete uzrasta od 6 do 10 godina. Dakle reč je o značajnom fenomenu."

Deca koja loše spavaju su sledećeg dana premorena, nemirna, neuravnotežena. Hiperaktivna ili letargična. U školi ne mogu da se koncentrišu. Mogući su i poremećaju u razvoju, jer hormoni rasta se aktiviraju tokom noćnog sna. Dve trećine poremećaja sna traju duži period. Ipak, dijagnoza nije jednostavna jer su uzroci poremećaja različiti.

Laboratorije sna

U bolnici u Kelnu deca provode jednu noć u takozvanoj laboratoriji sna. Suzane Šnajeder, studentkinja, ovde radi tri noći mesečno. Devetogodišnja Simone je njena sledeća pacijentkinja.

„EKG, ovde su flasteri. Podigni majicu, ne moraš da se skineš, samo je podigni...", govori Suzane.

Dva kaiša, jedan oko stomaka, drugi oko grudi, kontrolišu disanje. Osim toga registruju se moždani talasi, na prstu se meri puls, na gornjoj usni strujanje vazduha prilikom udisanja i izdisanja. Sve se na kraju povezuje sa kompjuterom.

I Vanesa se ovde podvrgava istoj proceduri - kako bi se otkrio uzrok njenog nespavanja. To, međutim nije sve:

„Danas opet EEG,EKG, tomografija, otorinolaringolog, vađenje krvi, rendgen pluća...

Sada je jasno. Krajnici su preveliki, a i polipi u nosu su problem. Polipi su, doduše, u jednoj drugoj bolnici, jednom već bili odstranjeni, ali problemi sa spavanjem su ostali.

„Operacija je u utorak. Odstraniće se polipi i krajnici. Videćemo da li će posle toga moći lakše da diše."

Dete mora voditi uredan život

Samo oko 2-3 odsto poremećaja spavanja kod dece ima organske uzroke - kao što su povećani krajnici ili polipi.Većina dece spava loše iz drugih razloga. Neka deca pate jer ih roditelji nisu navikli na ritam dan - noć. Ili je preglasno ili je previše svetla. Dnevne aktivnosti se moraju tako organizovati da deca uveče mogu da imaju svoj mir.

Neka deca imaju noćne more. Psholog Leoni Frike-Erkerman leči decu sa poremećajem sna:

„Dete koje je imalo noćnu moru zamolimo da nam nacrta čega se seća - to je veoma važno. Potom zajendo pokušavamo da smislimo kakv bi kraj ta noćna mora mogla da ima. To ne mora da ima veze sa stvranošću, reč je o snu, pa je moguće svašta smisliti. Važno je da dete samo dođe do rešenja:"

Po pravilu ovo uspeva već posle prvog pokušaja. Sličan je postupak i sa decom koja se plaše čudovišta ispod kreveta:

„Može se na primer izgraditi sistem za odbranu od čudovišta...ili dete može da dobije pidžamu u kojoj je nevidljivo za čudovišta. Tu nema granica za maštu...Deca mogu da nacrtaju čudovišta i da ih zatvore u neku kutiju, ili da ih iseckaju na komadiće..."

Neka deca su opterećena problemima u porodici. Strah od gubitka mame ili tate je vrlo često opravdan. U tom slučaju pomaže porodična terapija. Deci je u svakom slučaju potreban neki lepši ritual za odlazak na spavanje. Čitanje, pevanje uspavanke...

Vanesa je dobro prebrodila operaciju. Devojčici, a i mami sada je dobro. Nema više hrkanja, nema više prekida u disanju. Pre operacije, šestogodišnja Vanesa je imala 13 ipo kg ,a u međuvremenu ima skoro 20 i uopšte izgleda mnogo zdravije -a nije ni čudo kad sada može da spava kao - top.