Tek što su ministri i poslanici u Londonu uspeli da prelete 585 stranica sporazuma o Bregzitu, eksplozije političkih bombi počele su da potresaju vladu Tereze Mej. Većini je bilo dovoljno samo vidi reč „carinska unija“ i već bi počinjalo da „leti perje“. Mučni nastup u Donjem domu britanskog parlamenta i čitav niz ostavki, među kojima i ona ministra za Bregzit Dominika Raba, gurnuli su premijerku i britansku politiku u haos.
Posprdni smeh odjeknuo je vestminsterskim parlamentom kada je Tereza Mej objavila da je dogovorila „uređeni Bregzit“. Pritom je dogovoreni dil pravi politički otrov. Prijateljima Evrope on donosi suviše malo, a zagovornicima Bregzita se čini da se njime ide previše uz dlaku Evropskoj uniji. Škoti smatraju da su prevareni, severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP) traži ravnopravnost, a opoziciona laburistička stranka pre svega se nada da će, zahvaljujući Bregzitu, moći da sruši torijevsku vladu.
Suočena sa žestokim otporom, Tereza Mej je, međutim, još jednom pokazala koliko je beskrajno tvrdoglava. Kada se britanska premijerka jednom odluči za neki kurs, kad sebi postavi neki cilj, tada je teško od njega je odvratiti. Drži se toga poput terijera i konstantno ga brani frazama koje ponavlja poput litanije. Ovaj sporazum je u nacionalnom interesu – tako uvek glasi uvodna rečenica o Bregzitu. Šefica vlade ovih dana, u borbi za preživljavanje, ponovila barem deset puta. Kao i to da ona iz sveg srca veruje u Bregzit.
U temelju Bregzita je laž
Onome ko je slušao Terezu Mej dok govori o radnim mestima koja će biti spasena, o blagostanju i bezbednosti u zemlji koje će osigurati, mora da se nameće sledeća misao: najjednostavniji put za to bi bio ne izaći iz Evropske unije. Velika Britanija onda ne bi postala „vazal“ EU bez prava glasa. Ekonomska šteta bila bi sprečena, u Severnoj Irskoj ponovno bi zavladao mir, a i dalje bi mogla da se sprovoditi zajednička bezbednosna politika. Život bi mogao da bude tako jednostavan.
Umesto toga, britanska premijerka po ko zna koji put propoveda Britancima da će dogovoreni sporazum o Bregzitu da im obezbediti sve prednosti povezane s članstvom u EU. I mašta o izvrsnim odnosima sa Evropljanima u budućnosti – o budućnosti o kojoj se zapravo još ništa ne zna. U temelju Bregzita je, naime, laž koju su posejali njegovi zagovornici.
Iako zna da to nije tako Tereza Mej ponovno priča o misterioznim prednostima Bregzita koji će jednoga dana Britancima da osigura bolji život. Obećava bolje škole i bolnice, iako njihovo stanje nema nikakve veze s Evropskom unijom, već s dugogodišnjim nemarom konzervativne vlade u Londonu.
Ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno
I tako Tereza Mej i dalje brka „nacionalni interes“ s ideološkim raspoloženjem konzervativaca, među kojima već decenijama vlada bolest zvana „Morbus europiensis“, bolest koja stranku nagriza iznutra. Možda se neki dive borbenosti britanske premijerke, ali ona zapravo žrtvuje dobrobit svoje zemlje sopstvenoj gladi za moći i internoj borbi u redovima torijevaca.
Ako joj njeni vlastiti „bregziterijanci“ na kraju zabiju nož u leđa, biće to politička smrt koju je zaslužila. Budućnost Bregzita je, međutim, i dalje u zvezdama, jer zapravo ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno – i to sa svim stranama. Četiri meseca pre dogovorenog datuma izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, Britanci imaju taman toliko vremena da spreče nesreću koja je na vidiku.