Da li su ugrožene podzemne zalihe vode?

Ono što teče iz naših slavina, često dolazi iz velike dubine: pitka voda, pročišćena i oslobođena štetnih tvari, koja se crpi iz podzemnih zaliha. One najčešće potiču od kiše koju upija zemlja. Najveći deo pitke vode u Nemačkoj dolazi iz podzemnih zaliha. Ali, podzemne zalihe istovremeno opskrbljuju i biljke, pune potoke i reke.

Ali, u brojnim regionima će ubuduće biti manje podzemnih zaliha vode, upozorava naučnik Hans Jirgen Hahn. On se već godinama bavi istraživanjem interakcija zaliha vode na zemljinoj površini i podzemnih zaliha, predaje na Univerzitetu Koblenzc-Landau i direktor je Instituta za ekologiju podzemnih zaliha vode (IGO).

On tvrdi da su za manjak podzemnih zaliha vode krive klimatske promene. Poslednjih godina, kako kaže, pada sve manje kiše i razdoblja suše su sve duža. Zato se podzemne zalihe smanjuju i to ima dalekosežne posledice. Nemačka je na prekretnici kada je reč o zalihama vode, smatra Han.

Manje podzemne zalihe, veća potrošnja

Vodoprivreda se nalazi pred sve većim izazovima, uveren je Han. Jer, potrošnja vode raste. Podzemne zalihe nisu važne samo za čovekovo preživljavanje, nego su i važan ekonomski faktor. Njima se služe ne samo komunalna preduzeća za snabdevanje vodom, koja snabdevaju milione građana, nego i poljoprivredna preduzeća.

Ona svoje njive zalivaju vodom iz podzemnih zaliha, a zbog sve češćih suša potreba za vodom za zalivanje sve je veća. I proizvođači hrane se služe podzemnim zalihama vode, na primer, da bi proizveli mineralnu vodu koju prodaju u radnjama.

Dolina gornje Rajne, koja se naziva i „najvećom kadom Nemačke", jedan je od najvećih rezervoara vode u Srednjoj Evropi. Dolina kojom Rajna teče od Bazela do Frankfurta, dužine oko 350 kilometara, široka je oko 40 kilometara i duboka oko 300 metara. Ona je ispunjena podzemnim zalihama vode.

Podzemne zalihe vode mogu biti zagađene

Ta voda dolazi iz okolnih brda koja okružuju dolinu Rajne: Švarcvalda, Fogeca, Odenvalda. „Zato je pritisak dole viši nego gore", objašnjava Han. U pravilu. Ali, zbog klimatskih promena i pada nivoa podzemnih zaliha vode proteklih godina je pritisak u dubini opao. A to je veliki problem, kaže ovaj ekološki stručnjak.

Ako se crpi previše vode dolazi do promene pritiska i gore i dole. Posledica je da površinska voda struji prema dole u dubinu, a s njom i zagađenje iz potoka i reka. Podzemne zalihe vode tako mogu biti zagađene štetnim i otrovnim materijama, kaže Han.

On smatra da će se taj efekat narednih godina pojačvati. Uz to će, kako prenosi,  potoci i reke da presuše, biljke da se osuše i zemlja da se isuši jer neće biti dovoljno zaliha podzemne vode koja bi prodirala na površinu.

Borba za vodu

Han je uveren da će ubuduće biti sve više sukoba oko dragocenog resursa iz podzemnih zaliha. Na primer, Porajnje-Palatinat raspolaže još uvek dovoljnim količinama podzemnih zaliha vode i u poređenju s drugim delovima Nemačke dobro stoji. Ali, podzemne zalihe se ne dopunjavaju dovoljno, tako da ponegde situacija postaje kritična.

Komunalni snabdevači pitkom vodom iz Palatinata, koji su crpili vodu iz izvora u svojoj blizini, sada moraju da traže vodu na drugim područjima. I bacaju oko na podzemne zalihe vode u dolini gornje Rajne. To znači da sve više aktera želi odande da crpi vodu.

Taj primer pokazuje što bi moglo da nam se dogodi, upozorava Han. On kritikuje dosadašnje ophođenje s podzemnim zalihama vode i zahteva bolje upravljanje vodom. Količina vode koja se crpi iz podzemnih zaliha mora biti vrlo smanjena i samo ono najnužnije sme da bude odobreno, smatra ovaj stručnjak. Za to su odgovorni politika i vlast, kaže on. „Moramo imati jasnoću oko toga koliko je vode na raspolaganju. I trebamo jasne odluke i pravila kako se s vodom valja ophoditi."

aj/ARD

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.