Da li su Rusi efikasniji od Amerikanaca?

Stiven Pajfer čudi se izveštajima medija u Rusiji koji prenose da je u vazdušnim napadima protiv IS postignuto mnogo više nego što su Amerikanci učinili u proteklih godinu dana. Pajfer, ekspert sa vašingtonskog „Brukings-instituta“, ukazuje da je samo mali broj vazdušnih udara ruskih snaga bio namenjen pripadnicima takozvane „Islamske države“. Njegov kolega sa istog instituta Majkl O'Henlon ističe da ruske akcije protiv IS „imaju malo efekta“: „Ti napadi mogu se oceniti kao uspešni samo ako im je cilj bio da podrže sirijskog predsednika Asada.“

Još jedan ekspert iz Vašingtona, Stiven Blenk iz organizacije „Američki Savet za spoljnu politiku“, smatra da su takvi medijski izveštaji „tipično rusko busanje u prsa“. On dodaje da je nemoguće da se „za samo nekoliko dana i sa nekoliko bombi postigne ono za šta su potrebni meseci“.

Rakete sa ratnih brodova

Međunarodna koalicija koju predvode SAD već više od godinu dana izvodi napade protiv IS. Vašington tvrdi da se većina napada izvodi preko teritorije Iraka. Prema informacijama Pentagona, do kraja septembra izvedeno je više od 7.000 napada iz vazduha, od toga je 4.500 njih bilo namenjeno ciljevima u Iraku.

Rusija je svoje napade, navodno protiv IS, počela krajem septembra i do sada su bili ograničeni na teritoriju Sirije. Ipak, u internacionalnim i ruskim medijima spekuliše se o proširivanju ruskih operacija i na teritoriju Iraka. Ministarstvo odbrane u Moskvi navodi da izvodi oko 20 napada dnevno, a pre nekoliko dana po prvi put su na ciljeve u Siriji ispaljene rakete sa ratnih brodova u Kaspijskom moru.

Različiti ciljevi Moskve i Vašingtona

Majkl O' Henlon veruje da Rusija pre svega želi da zaštiti sirijskog predsednika Asada i svoju vojnu bazu u luci Tartus. Američki ekspert ne isključuje ni opciju da se Rusi u vojne operacije uključe i kopnenim trupama.

Aleksandra de Hup Šefr iz organizacije Nemački Maršalov fond sa sedištem u Parizu, smatra da bi Putin u Siriju mogao da pošalje „dobrovoljce“. To je već bio slučaj tokom ruske invazije na Krimu, u martu 2014. Ona kaže da bi povećanje prisustva ruske vojske u Siriji „omogućilo Moskvi da bolje definiše ciljeve za vojne udare, a obezbedilo bi i važnu taktičku prednost u odnosu na koaliciju koju predvode SAD“.

Hans Georg Erhart sa hamburškog Instituta za istraživanje mira ukazuje na to da je još uvek sporno koga to Rusija bombarduje u Siriji. Vlada u Moskvi tvrdi da deluje protiv IS. Zapad tvrdi da su na meti napada bila i uporišta pobunjeničke Slobodne sirijske armije, što Rusija demantuje. Erhart je uveren da Rusija radi na stabilizaciji Asadove vladavine u regionima u Siriji koje on još uvek kontroliše, što nije cilj ostatka međunarodne zajednice.

„Neodlučni Obama omogućio akciju Putina“

Svojim izveštajima o uspesima u Siriji, Moskva želi da pokaže da su mogućnosti delovanja američkih snaga ograničene, tvrdi Aleksandra de Hup Šefer: „Umor zbog ratova i neodlučnost SAD, omogućili su Putinu da se uključi u igru i preuzme diplomatsku i vojnu inicijativu.“ S druge strane, ruske tvrdnje su „delimično pogrešne“. To što Rusija bombarduje snage sirijske opozicije, koje su inače obučili američki specijalci, pokazuje da je koalicija koju predvode SAD imala vojnog uspeha u okolini Damaska i na jugu Sirije.

Svi spomenuti eksperti koji su dali izjave za DW, jedinstveni su u mišljenju da će rusko vojno prisustvo samo pogoršati stanje u regionu. „Koalicija koju vode SAD neće dozvoliti sebi da bude uvučena u indirektni rat protiv Rusije, niti da je delovanje Moskve odvuče od cilja – borbe protiv IS“, kaže De Hup Šefer. Ona je sigurna u to da će SAD pokušati da ostvare vojnu i političku saradnju sa Rusijom kako bi se izbegla dodatna destabilizacija u regionu Bliskog istoka.

Majkl O'Henlon veruje da će ruska intervencija doneti pogoršanje situacije ukoliko SAD ne smisle novu strategiju, a Stiven Blenk misli da Rusija ima nameru da dugoročno učvrsti svoju vojnu i političku poziciju na Bliskom istoku, baš kao što je to nekada činio i Sovjetski Savez.