Da li Srbija uopšte želi u EU?

Oni su upozorili da dobijanje statusa kandidata, bez dobijanja datuma početka pregovora, znači veoma malo za izgradnju demokratske Srbije. Naime, tek dobijanjem datuma početka pregovora bio bi obezbeđen odgovoran odnos države prema obavezi uspostavljanja vladavine prava, evropskim integracijama, ali i prema sopstvenim građanima.

Datum pregovora znači kontrolisanje domaćih vlasti

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da se početkom pregovora otvara pitanje o poglavljima. „Jedno od najvažnijih poglavlja je pravosuđe i poštovanje ljudskih prava. Mislim da je to ono ključno pitanje, a odgovor na njega je zapravo i moj odgovor zbog čega mislim da Srbija odustaje od evropskih integracija,“ navodi Kandićeva.

Bivši premijer Srbije Zoran Živković slaže se da je na putu ka Evropskoj uniji jedno od ključnih pitanja dobijanje datuma početka pregovora, jer će tada domaća vlast biti konačno stavljena pod nečiju kontrolu. „Datum neće biti poklon proevropskim partijama pred izbore. To će biti kazna, to je strašni sud! Jer, kad dobijete datum, dolazi vam stotinu ili nekoliko stotina aparatčika iz Brisela, koji nadgledaju šta radite,“ tvrdi Živković.

Svesno vraćanje u prošlost

Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić smatra da je u Srbiji na delu obnavljanje prošlosti, a ne zalaganje za evropsku budućnost. „Mislim da je prvi korak ka otvorenom odustajanju od evropskih integracija bilo usvajanje ustava iz 2006. godine. Druga, za mene vrlo važna pravno-politička činjenica, bilo je stvaranje koalicije Demokratske stranke i SPS-a. Tu je došlo do pomirenja vrhova tih političkih stranaka, navodno u naše ime“, kaže Rakić-Vodinelić.

Namerni remetilački faktor

Reditelj Lazar Stojanović ocenjuje da je domaća spoljna politika od Srbije zapravo svesno napravila remetilački faktor u regionu. „Činićemo sve da smetamo. Ne znam kako neko nekoga može primiti i u kuću - a kamoli u organizaciju - ukoliko ovaj deklarisano, sistematski, obećavajući da će to i dalje raditi - smeta. I to je jedino što čini“, siguran je Stojanović.

Kako smatraju predstavnici građanske Srbije, otvaranjem pregovora Srbije sa Evropskom unijom bila bi otvorena pitanja korumpiranih političara, pravosuđa zavisnog od politike, potkupljenih medija, mira i stabilnosti u regionu, slobodnog tržišta, poštovanja granica, priznavanja žrtava i osude ratnih zločinaca. Bio bi otvoren put zabrani širenja etničke, verske, rasne, rodne mržnje... Prema njihovim rečima, to su stvarni problemi građana i države Srbije, a ne status Kosova.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković