Da li Nemačka uvozi ruski gas?

Nemačka vladajuća koalicija koja se nedavno raspala ne može da se pohvali mnogim uspesima. Ipak, mnogi se slažu u jednom: Nemačka je, uprkos zabrani uvoza ruskog gasa, uspela da izbegne nestašice, da pronađe nove dobavljače i da za kratko vreme izgraditi infrastrukturu za tečni gas (LNG).

Kada je u Nemačkoj zabranjen uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije zbog rata koji je Moskva pokrenula protiv Ukrajine, nijedan brod s ruskim LNG-om nije smeo da pristane na nemačke terminale. Međutim list „Fajnenšel tajms“ tvrdi da je imao uvid u dokument nemačkog Ministarstva privrede od 6. novembra koji je, navodno, poslat operaterima nemačkih LNG-terminala na Severnom moru. Njime se zabranjuje prihvat isporuka ruskog gasa. Takođe, agencija Rojters je 14. novembra objavila da je „savezna vlada zaustavila industrijske krugove u iskrcavanju ruskog LNG-a u Brunsbitelu“.

Zašto sada i zašto uopšte?

Činjenica da je Ministarstvo tek ovog meseca zabranilo iskrcavanja ruskog LNG-a u Nemačkoj otvara pitanje da se to do sada događalo, uprkos sankcijama? Ali, postavlja se i pitanje: da li takvo uputstvo uopšte postoji? Ministarstvo tvrdi da ne postoji. Na upit Dojče velea, portparol Ministarstva je odgovorio: „O navodnim dokumentima koji su dospeli u javnost, kao i obično ne možemo da dajemo komentare.“

Ni nemačka Savezna mrežna agencija, koja je odgovorna za nemačku gasnu mrežu, ne želi da komentariše te navode. Njihova portparolka Nadia Afani izjavila je da „ne može da daje informacije o mogućim nalozima Ministarstva upućenim operateru terminala (DET)“.

„Iz pravnih razloga“

Nemačkim LNG-terminalima na obali Severnog mora – koji su ključni za iskrcavanje tečnog gasa – upravlja kompanija „Deutsche Energy Terminal“ (DET). Ona vodi četiri terminala: u Brunsbitelu, Vilhelmshafenu I i II, kao i u Štadeu. Na pitanje DW da li su primili navedeni nalog, iz DET je odgovoreno: „Iz pravnih razloga ne možemo da dajemo informacije o ugovorima s trećim stranama.“

Iz pravnih razloga? Savezno Ministarstvo i državne firme ne smeju ili ne mogu da daju informacije? To je neshvatljivo. Jer, prema sopstvenim navodima, DET je „savezna nemačka kompanija odgovorna za upravljanje terminalima, preko kojih se tečni plin doprema brodovima“. Takvo uskraćivanje informacija je zbunjujuće – i podstiče špekulacije.

Ruski LNG u nemačkoj mreži?

Ako LNG iz Rusije prolazi kroz nemačku mrežu, morao je da bude naručen i kupljen. Jedna od mogućih kompanija koja bi u to mogla biti uključena jeste SEFE Energy GmbH (bivši Vingas) sa sedištem u Kaselu – to je takođe nemačka savezna kompanija. Ona ima zamršenu prošlost: osnovana 1993. kao nemačko-ruska zajednička kompanija, 2015. prodata je ruskom Gazpromu, ali je nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. nacionalizovana. Nemačka je sada jedini vlasnik SEFE.

Ako bi neka firma u Nemačkoj mogla da naruči uvoz ruskog tečnog gasa, najverovatnije bi to bila SEFE. Međutim, trenutno nema dokaza da je SEFE naručila LNG iz Rusije. Ta kompanija nije odgovorila na upit DW o tome.

Evropski tranzitni poslovi?

Jedno od mogućih objašnjenja i scenarija za dopis Ministarstva privrede – ako on zaista postoji – mogao bi da bude tranzit ruskog LNG unutar EU. Ruski LNG možda jeste istovaren u Nemačkoj, ali je prosleđen drugim evropskim zemljama, poput Belgije, Španije ili Francuske koje, kako ukazuje „Fajnenšel tajms“, imaju dugoročne govore s Rusijom i još uvek od nje kupuju gas. Portparolka Savezne mrežne agencije Afani nije mogla da isključi mogućnost tranzita kroz nemačku mrežu, jer je „zamislivo da ruski molekuli gasa dolaze ili prolaze, odnosno imaju tranzit kroz Nemačku“. Ali, tu tvrdnju ona ne može da potvrdi.

„Savezna mrežna agencija ne evidentira da li nemački uvoznici direktno kupuju ruske količine LNG-a. Isto tako, Savezna mrežna agencija ne prikuplja podatke o uvozu iz susednih zemalja.“

Međutim, Ministarstvo privrede u tom pogledu jasno navodi: „Načelno je tačno da Nemačka ne uvozi ruski gas, a za Ministarstvo je takođe jasno da to ne sme da se događa preko nemačkih LNG-terminala.“

Rešenje u Briselu

Kako bi se po tom pitanju postigla određena transparentnost, možda bi nešto moglo da se sazna u Briselu. Tim povodom smo poslali upit u Berlin, jer je tamo sedište organizacije Zukunft Gas e.V, koja lobira za nemačku gasnu industriju pri Evropskoj uniji.

Njihov portparol Čarli Grineberg citirao je belgijski trust mozgova Brugel i naveo podatke prema kojima je u oktobru udeo ruskog LNG-a u ukupnim količinama LNG-a uvezenog u Evropsku uniju iznosio otprilike 16 procenata.

Grineberg je potom ukazao na 14. paket sankcija protiv Rusije, o kojem se Unija usaglasila 24. jula 2024. godine: „Taj paket uključuje i nova ograničenja za ruski LNG. Zabranjuje se pretovar ruskog LNG-a u evropskim lukama za dalji transport ka trećim zemljama koje nisu članice EU.“ Taj paket sankcija mora biti sproveden do kraja marta 2025. godine. Time će Rusiji svakako biti zatvorena mogućnost da svoj LNG iskrcava u evropskim ili nemačkim terminalima.

A šta je sa mogućim iskrcavanjem ruskog LNG-a u Nemačkoj i njegovim daljim prosleđivanjem u druge države EU? Čarli Grineberg na to samo sleže ramenima i kaže: „Ne postoje generalne (opšte) sankcije Evropske unije protiv ruskog gasa koje važe za sve.“

Iako ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li je ruski gas iskrcavan u nemačkim lukama, jedno je sigurno: sa sankcijama protiv korišćenja ruskog gasa na nivou EU koje bi se odnosile na sve zemlje, situacija bi bila jasnija. A s nemačke strane verovatno transparentnija. Tada uskraćivanje informacija u Nemačkoj ne bi izazivalo nagađanja i spekulacije.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku