Džihadisti u Crnoj Gori i dalje na radaru

Pad poslednjeg uporišta Islamske države u Siriji otvorio je mnoga pitanja uključujući i sudbinu stranih boraca koji su se pridružili IS prethodnih godina. Značajan broj njih stigao je tamo sa Balkana, a iako najmanja od država regiona, i Crnu Goru je zahvatio ovaj „virus radikalizma“.

U prethodnih šest godina, šestoro crnogorskih građana poginulo je na ratištu u Siriji a još devetoro, uključujući i dvoje dece, su na područjima gdje se kriju pripadnici razbijene Islamske države. Ukupno su do kraja prošle godine u Siriju otišla 23 crnogorska građanina i to 18 muškaraca i pet žena, koji su sa sobom poveli troje dece. Ipak, bezbednosne službe nisu registrovale odlaske još od kraja 2015. godine.

„U odnosu na zemlje regiona Crna Gora je najmanje pogođena ovom pojavom, ali puno radi u delu prevencije, deradikalizacije, reintegracije, resocijalizacije, praćenja i represije“, kaže za DW Dragan Pejanović, nacionalni koordinator za borbu protiv nasilnog ekstremizma.

Koreni radikalizma

Anđelija Kovačević-Lučić iz nevladine organizacije Forum MNE, koja se bavi prevencijom nasilnog ekstremizma, kaže da, iako se smatra da u regionu Zapadnog Balkana Crna Gora spada u grupu manje ugroženih zemalja, nije zanemarljiva brojka od 23 strana borca u Siriji i pet koliko je otišlo u Istočnu Ukrajinu.

„Izostanak pravovremene reakcije i interesa javnosti kao i nadležnih institucija na početku rezultirao je malim brojem dostupnih istraživanja koja se bave pokretačima radikalizacije koja vodi ka nasilnom ekstremizmu u Crnoj Gori“, kaže ona za DW.

Kao i u drugim državama, ni u Crnoj Gori ne postoji jedinstven profil radikalizovane osobe i uglavnom je reč o kombinaciji više faktora. Kovačević-Lučić objašnjava da njihove analize ukazuju da je jedan od faktora loš socijalni položaj odnosno osećaj nezadovoljstva i frustracije usled neispunjenih društvenih i ekonomskih potreba.

„Neretko je reč o situacijama u kojima je osoba nezaposlena, nema primanja ili živi od socijalnih davanja, ne vidi perspektivu u svojoj zemlji i oseća se kao da su joj sva vrata zatvorena. Ove osobe spas iz nezavidne situacije pronalaze na različite načine – kroz prekomernu posvećenost veri ili slaganje sa autoritativnim liderima“, dodaje ona.

Pejanović navodi da je, po njihovim podacima, najveći broj slučajeva odlaska na strana ratišta bio verski motivisan. Ipak, i on potvrđuje da nema jedinstvenog faktora koji dovodi do radikalizacije i ekstremnog nasilja pojedinca.

Kovačević-Lučić ukazuje da su najranjivija grupa mladi jer je najveći broj boraca u trenutku odlaska imao manje od trideset godina. I kada je u pitanju čitav region, uzroci su slični. „Koreni nasilnog ekstremizma i terorizma nalaze se u političkom nezadovoljstvu, otuđenju, osećaju nepravde i nemoći“, podvlači Kovačević-Lučić.

Službe prate povratnike

U međuvremenu se od stranih boraca koji su ratovali u Siriji desetoro njih vratilo u Crnu Goru. Pejanović kaže da su povratnici iz Sirije pristupili mirnoj integraciji i trenutno ne predstavljaju bezbednosnu pretnju.

„Međutim, s obzirom  da su pojedini nastavili da održavaju veze i kontakte sa istomišljenicima u Crnoj Gori i regionu, uključujući i one crnogorske državljane koji su se nalazili u Siriji, oni su i dalje pod pažnjom bezbednosnih službi“, objašnjava Pejanović.

Kovačević-Lučić kaže da Forum MNE do sada nije imao direktan kontakt sa nekim od boraca koji su se vratili. „Njihove porodice uglavnom nerado govore o tome i ističu da samo žele da nastave dalje.“

Od deset povratnika jedan je završio u zatvoru jer je Crna Gora u međuvremenu uvela krivično delo „učestvovanje u stranim oružanim formacijama“. U zavisnosti od težine dela, kazne se kreću od šest meseci do pet godina zatvora. Hamid Beharović dobio je najmanju kaznu nakon što se vratio u Crnu Goru a zbog učešća u ratu u Istočnoj Ukrajini na šest meseci osuđen je i Marko Barović. 

„Obojica su odslužili kazne zatvora. Za njih je, tokom boravka u zatvoru, kreiran individualni program koji je prilagođen njihovoj ličnosti i faktorima rizika“, kaže Pejanović. Ostali povratnici iz Sirije nisu procesuirani jer su pošli na sirijsko ratište i vratili se u Crnu Goru pre uvođenja ovog krivičnog dela. Još jedan crnogorski ratnik iz Sirije u pritvoru je u Turskoj.

Šta sa preostalim borcima?

Još devetoro crnogorskih državljana, među kojima dvoje dece, i dalje su u redovima IS. Sudbina većine njih, u slučaju povratka, je jasna. „Svi za koje postoji sumnja da su počinili krivično delo učestvovanje u stranim oružanim formacijama biće uhapšeni i procesuirani“, kaže Pejanović.

Pejanović dodaje da je Crna Gora jedina država regiona koja ima Nacionalnu platformu za borbu protiv ekstremizma. ,,Platforma je okupila predstavnike Vlade, političkih partija, verskih zajednica, civilnog društva, akademske zajednice i medija iz cele Crne Gore, sa ciljem povećanja svesti o ključnoj ulozi svih aktera u društvu u sprečavanju i borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije.“

Kovačević-Lučić kaže da je pre nekoliko godina bila evidentna loša koordinacija i nejasno definisana odgovornost institucija, ali da su se stvari popravile. „Ipak, do sada su u fokusu više bile aktivnosti bezbednosnih i pravosudnih organa“, kaže naša sagovornica i poručuje da je potrebno više programa koji su direktno usmereni na pojedince kako bi se sprečila njihova radikalizacija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android