1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Crnogorski autoput u neizvesnost

Jelena Kulidžan9. decembar 2014.

Skupština Crne Gore dala je zeleno svetlo za početak najskupljeg projekta u istoriji. Gradnja autoputa Bar–Boljari trebalo bi da počne na proleće. Da li će to preporoditi Crnu Goru ili joj pritegnuti dužničku omču?

https://p.dw.com/p/1E1EU
Autobahn Montenegro
Foto: DW/Jelena Kulidžan

Crna Gora je jedina zemlja na Balkanu koja nema autoput. To bi moglo da se promeni za četiri godine, kada bi, kako obećavaju Vlada i Kinezi, trebalo da bude završena prva deonica autoputa Bar-Boljari, od Smokovca do Mateševa. Da posao može da počne, potvrdili su i poslanici vladajuće koalicije, koji su juče (8.12.) izglasali Zakon o autoputu.

Kinesko, a naše

Za crnogorski „posao veka“ novac su dali Kinezi. Državna kineska Eksim banka odobrila je kredit od 687 miliona evra, dok će preostalih 120 miliona nabaviti Vlada Crne Gore. Otplata ukupnih sredstava tokom 20 godina koštaće preko milijardu evra.

Prema ugovoru o finansiranju prve deonice, domaćim izvođačima pripada trećina radova, dok većinu, 70 odsto, izvodi kompanija „China Road and Bridge Corporation“ (CRBC). Kinezi su u Crnoj Gori oslobođeni plaćanja PDV-a, doprinosa za zaposlene i carina. Vlada nije uradila analizu koja bi pokazala koliko državni budžet zbog toga gubi.

„U toku pregovora razmatrali smo nekoliko izuzimanja od poreza i Vlada Crne Gore uložila je dosta napora u tom delu pregovora. Od ranije je poznato da je Vlada izuzela od plaćanja pet vrsta taksi, a da su Kinezi tražili 11“, rekao je generalni direktor kompanije CRBC Lu Šan crnogorskim novinarima tokom njihove posete Kini.

Komšije radile drugačije

I Vlada Srbije pregovara sa CRBC za deonice od Beograda do Obrenovca i od Preljine do Požege. Za druge delove autoputa angažovane su kineska „Shandong Hi - Speed International“, azerbejdžanska „Azvirt“ i domaće firme „Putevi Užice“ i „Planum Beograd“. „Azerbejdžanske i kineske kompanije su na osnovu Međudržavnih sporazuma, oslobođene plaćanja PDV-a i carina“, saopšteno je za DW iz pres-službe ministarstva saobraćaja Srbije.

Ranije navedene stavke iz ugovora koji je Vlada Crne Gore sa partnerima potpisala na tuđoj teritoriji, u kineskoj ambasadi u Podgorici, samo su neke od jedinstvenosti prvog crnogorskog autoputa.

Autobahn Montenegro
Računarska slika budućeg autoputa u Crnoj GoriFoto: DW/Jelena Kulidžan

Jedan kilometar buduće najbrže saobraćajnice u zemlji koštaće oko 20 miliona evra. Poređenja radi, kilometar autoputa sa srpske strane, od Beograda do crnogorske granice, košta tri puta manje – 7,2 miliona. Prosečna cena kilometra autoputa u Hrvatskoj, koja je u taj posao krenula još pre 20 godina, je 4,1 milion, dok je najveća bila 17 miliona evra. Crnogorska Vlada visoku cenu pravda „izazovnim“ terenom, jer će više od polovine prve deonice činiti tuneli i mostovi.

Finansijski (ne)isplativ

Iako je DW duže od tri sedmice čekao odgovore crnogorskog ministarstva saobraćaja, kako bi objasnili isplativost najskupljeg projekta u istoriji države i njegovu ekonomsko-društvenu opravdanost, oni do objavljivanja ovog teksta nisu stigli. U međuvremenu, objavljene su informacije da je period vraćanja investicije 17 godina od početka gradnje, odnosno 13 godina od početka eksploatacije autoputa.

Poslanik SDP-a, jedne od vladajućih partija u Crnoj Gori, Damir Šehović, ranije je saopštio da je poslednja studija rađena za potrebe Eksim banke pokazala da je 350 miliona evra ukupna korist za Crnu Goru, odnosno da je za toliko veća korist od troškova koje će imati od izgradnje autoputa. Kako, nije objašnjeno, a ni Vlada, uprkos zahtevima, nije javno objavila nijednu studiju o finansijskoj ili društveno-ekonomskoj opravdanosti autoputa.

Od početka priče o samom projektu 2006. godine, u prvi plan se ističe kako će autoput povezati razvijeni južni i centralni deo zemlje sa osiromašenim severom. Prva deonica, međutim, neće ići dalje od Kolašina, koji je sada od Podgorice udaljen sat vožnje. Niko ne pominje ni to kada će početi da se gradi deo puta nakon 41 kilometra, koliko će biti urađeno u naredne četiri godine.

Autobahn Montenegro
Zbog 41-og kilometra prve deonice, Vlada je svakog građanina Crne Gore zadužila 1.300 evra (bez kamate)Foto: DW/Jelena Kulidžan

Hrvatska ne može da otplati dugove

Da se Hrvatska preračunala dok je gradila preko 1.200 kilometara autoputa, pokazuje neotplaćeni dug od 4,3 milijarde evra. Samo sledeće godine na naplatu dolazi blizu 600 miliona evra, navode hrvatski mediji. Zato je Vlada u Zagrebu odlučila da autoputeve da pod koncesiju, kako bi dobila svež novac za otplatu kredita. U planu je koči peticija protiv davanja autoputeva pod zakup.

I dok se čeka ishod – da li će se Vlada u Zagrebu odreći autoputeva na 30 godina – hrvatski ekonomski analitičar Ante Babić za DW objašnjava zbog čega su ih autoputevi preskupo koštali: „Pre svega zato što smo radili pun profil autoputa, mnogo pre nego što je to saobraćaj zahtevao. Imamo autoput od Zagreba do Splita, od Zagreba do Rijeke i od Zagreba prema istoku. Od toga je Zagreb-Rijeka isplativ pola godine“, kaže Babić I dodaje: „Mogli smo da uštedimo da smo išli u fazama, ali je bilo lepše izgraditi puteve i seći vrpce, bez obzira ko će sve to platiti.“

Babić ne spori da je svakoj zemlji potreban autoput i da je korist od povezivanja gradova na taj način nesporna. On, međutim, tvrdi da postoje jeftinije alternative za zemlje poput naših: „Treba gledati šta se događa u okruženju. Ako mi nismo povukli autoput od Ploča preko Dubrovnika do Crne Gore i čekamo Jadransko-jonski autoput za nekakav bolji saobraćaj, onda bi se isplatilo da Crna Gora sačeka da se izgradi taj deo, jer neće imati dovoljno saobraćaja“, zaključuje Babić.

Ješće crnogorsku hranu“

Autoput će graditi oko 4.000 radnika. Značajan deo činiće radna snaga iz Kine, pa generalni direktor CRBC iz Kine poručuje domaćinima da bar tu mogu da zarade: „Koliko smo do sada upoznati, kontrola kvaliteta i bezbednosti prehrambenih proizvoda u Crnoj Gori je na visokom nivou i već je dostigla evropske standarde. Zato nismo razmatrali mogućnost da uvozimo hranu, osim onih proizvoda koji su deo kineske tradicionalne kuhinje i kojih u Crnoj Gori nema. Zato mogu da kažem da nije ekonomski isplativio, a i neophodno, uvoziti vodu, piće ili hranu iz Kine“, objasnio je Lu Šan.