Crna Gora: Kad nema vazduha

„Nema vazduha.“ Iako kontradiktorna, ta rečenica najbolje opisuje život u glavnom gradu Crne Gore tokom leta. Na užarenom asfaltu i trgu u centru Podgorice od 12 do 16 sati je samo onaj ko mora, a vikendima često nema baš nikoga. Mnogi građani dane provode pod klima uređajima ili se rashlađuju na moru, u rekama i jezerima, mada je i tu potrebna debela hladovina.

Toplotni talas koji već nedeljama „prži“ Zapadnu Evropu stigao je pre nekoliko dana i u Crnu Goru i za sada doneo temperature do 41 stepen. Već je jedan toplotni talas ove godine zabeležen i to krajem juna, uz povremene jake kiše, grmljavinu i grad. To polako postaje crnogorska svakodnevica.

-pročitajte još: Talas vreline nad Evropom: Prve žrtve u požarima u Španiji

„Prosečna temperatura u Crnoj Gori je tokom poslednjih tridesetak godina porasla od 0,5 do 1,5 stepeni Celzijusa, a u Podgorici oko 1,4 stepena“, kaže za DW meteorolog Dušan Pavićević. Znatno je povećan broj tropskih dana i to je, kaže, jedan od najslikovitijih primera porasta maksimalne dnevne temperature u glavnom gradu Crne Gore.

„U periodu od 1961. do 1990. godine u Podgorici je prosečno godišnje bilo 66 tropskih dana, s temperaturom od preko 30 stepeni. Međutim, u periodu od 1992. do 2020. u Podgorici je prosečno godišnje bilo čak 89 tropskih dana. Od 1949, od kada se u Podgorici vrše kontinuirana merenja, bilo je i osam godina u kojima smo imali preko sto tropskih dana i sve te trocifrene vrednosti su ostvarene u periodu od 1994. do 2021. godine“, kaže Pavićević.

Velika suša

Podaci crnogorskog Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju pokazuju da su i temperature u severnom, planinskom regionu zemlje porasle za 1,4 stepena. Mirjana Ivanov iz tog Zavoda kaže za DW i da temperatura površine Jadranskog mora u Crnoj Gori raste za oko 0,02 stepena godišnje, kao i da je nivo mora u blagom porastu.

„Suše praćene toplotnim talasima u poslednje dve decenije naročito su pogodile crnogorsko primorje, centralnu zetsko-bjelopavlićku ravnicu i severni planinski region. Uticale su ne samo na poljoprivredu i šume, već značajno i na vodostaje važnih reka i jezera, što je potom uticalo na ribarstvo, poljoprivredu i sektor energetike. Uticale su i na podzemne vode, što već predstavlja potencijalan problem u budućnosti“, kaže Ivanov.

I hidrolozi upozoravaju na rekordno niske vodostaje na rekama i jezerima. Oni su ovih dana na granici minimuma koji se obično dešava krajem avgusta ili u septembru, što je još jedan pokazatelj velike suše. Uz sve to, već petnaestak dana aktivni su požari na nekim lokacijama.

Uprkos svemu, Pavićević kaže da je još rano govoriti o tome da li će ovo biti najtoplija godina u istoriji Crne Gore. „Iako će prema raspoloživom materijalu i poslednja sedmica jula, kao i avgust biti osetno topliji od proseka, bilo bi pretenciozno najavljivati neke rekorde.“

Pavićević smatra da klimatske promene na globalnom nivou utiču u većoj meri i na klimu u Crnoj Gori dok u manjoj, ali ne zanemarljivoj, na rast temperature utiče i sve veći broj automobila, pojačana urbanizacija i betonizacija, te krčenje šuma – ali svakako ne i industrija. Naime, najveći deo crnogorskih fabrika teške industrije iz doba komunizma je, ili potpuno zatvoren, ili ne radi, poput nikšićke Željezare i podgoričkog Kombinata aluminijuma.

To potvrđuje i Ivanov koja kaže da ljudi prenamenom zemljišta i krčenjem šuma utiču na lokalnu klimu: „Prekomerna gradnja dovodi do stvaranja ’ostrva toplote’, što u kombinaciji s toplotnim talasima nikako nije povoljno za ljude koji žive u takvom ambijentu.“

Kako usporiti globalno zagrevanje?

Crna Gora je potpisnik svih važnijih globalnih sporazuma čiji je cilj borba protiv klimatskih promena, iako je jedna od država koja ima najmanju emisiju gasova s efektom staklene bašte. Obavezala se i da dodatno smanji emisiju tih gasova.

„Nacionalno utvrđeni doprinos na koji smo se obavezali, da do 2030. godine dostignemo smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte od 30 odsto u odnosu na referentnu 1990, ostvaren je već 2018. Prošle godine, Crna Gora je kao novu ciljnu vrednost postavila smanjenje od 35 procenata do 2030. godine“, objašnjavaju za DW u crnogorskom Ministarstvu ekologije.

Kažu i da bi smanjenje trebalo ostvariti povećanjem energetske efikasnosti, unapređenjem industrijskih tehnologija, povećanjem učešća obnovljivih izvora energije… Veruju da emisija može da se smanji i do 40 odsto ako se povećaju zelene površine u gradovima, objekti grade od posebnih materijala koji smanjuju apsorpciju sunčevog zračenja, naprave bašte na krovovima zgrada, smanji upotreba vozila…

„Zdravi stilovi života, više bicikala i pešačenja i manje automobila na našim ulicama donosi zdraviju okolinu. Treba da trošimo energiju samo onda kada nam je zaista neophodna. To je najbolji način da damo i lični doprinos zaustavljanju klimatskih promena“, poručuju iz Ministarstva.

Potpisnice Pariskog sporazuma o klimi, među kojima je i Crna Gora, obavezale su se da izrade dugoročnu Strategiju s ciljem ograničavanja porasta prosečne globalne temperature do najviše dva stepena do kraja ovog veka, te da će dodatnim naporima raditi da se porast temperature ograniči do 1,5 stepeni.

Kao diplomirani meteorolog koji već 30 godina svakodnevno prati klimatske trendove, Pavićević ne očekuje da proces globalnog zagrijavanja može preko noći biti zaustavljen: „Za početak bi bilo dobro da ga makar usporimo i ne dozvolimo da previše brzo postane proces koji će hraniti sam sebe. To bi nam valjda dalo malo vremena da se prizovemo pameti i učinimo više kako bi sačuvali našu planetu“, zaključuje Pavićević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.