Centralna banka deluje van svog mandata?

„Evropska centralna banka spremna je da uradi sve kako bi sačuvala evro“. Ta sada već legendarna rečenica predsednika ECB Marija Dragija izrečena 26. jula 2012. imala je veći efekat nego kompletna politika spasavanja evrozone tokom prethodne dve godine.

Spremnost da se „uradi sve“ impresionirala je investitore i špekulante do te mere da su se poput kule od karata srušile sve sumnje u evro i odjednom su napadi na zajedničku evropsku valutu prestali. To nije bilo nikakvo čudo, jer je Dragi na kraju krajeva najavio da će ECB, u slučaju potrebe, pokupovati sve državne obveznice članica evrozone – ukoliko one na slobodnom tržištu ne nađu kupce.

„Kvaka“ je u tome što Dragi svoju izjavu nije dogovorio sa Upravnim odborom Evropske centralne banke. Rečenicu u takvom obliku pogotovo ne bi potpisao šef nemačke Bundesbanke Jens Vajdman. On naime smatra da kupovina državnih obveznica predstavlja zabranjeni oblik finansiranja država. Vajdman je tako početkom septembra 2012. dosledno bio protiv programa OMT (Outright Monetary Transactions), kojim se regulišu modaliteti kupovine državnih obveznica zemalja u krizi.

Van okvira mandata?

Neki nemački političari i ekonomisti su protiv planova Evropske centralne banke podigli tužbu pred Ustavnim sudom Nemačke. Među njima je i političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Peter Gauvajler: „Evropska centralna banka nije imala ovlašćenje da ponudi da u svakom slučaju na tržištu kupi državne obveznice drugih zemalja, koje niko drugi ne bude kupio“, izjavio je Gauvajler 11. juna 2013. za jedan austrijski list. Ona je time, smatra bavarski političar, od suvlasnika Evropske centralne banke, a gotovo trećina je u rukama nemačkih poreskih obveznika, stvorio žirante, a da za takvu odluku uopšte nije postojao ni mandat. Nemački tužioci su u programu OMT, s obzirom na visoke rizike za poreske platiše, videli i kršenje suvereniteta Bundestaga za sva nacionalna budžetska pitanja.

Odluka nemačkih ustavnih sudija očekivala se sa velikom pažnjom. Ona nije bila obavezujuća za Evropsku centralnu banku, ali se očekivalo da bi Ustavni sud čije je sedište u Karlsrueu, mogao da prisili Bundesbanku da napusti program ECB. A to bi moglo da znači i kraj evra. Sudijama je očigledno donošenje takve odluke bilo previše odgovornosti pa su, iako nije bilo nedoumica oko toga da oni sumnjaju u legalnost plana ECB, proces obustavili i u februaru 2014. slučaj „prebacili“ Evropskom sudu pravde. U Karlsrueu će presuda verovatno biti donesena tek nakon što se izjasni Luksemburg. A možda je uopšte neće ni biti.

Šta će reći Evropski sud pravde?

Otada luksemburški sud odmerava da li je odluka Evropske centralne banke o neograničenoj kupovini državnih obveznica u skladu sa evropskim pravom. O tome će svoje mišljenje 14. januara izneti tzv. „nezavisni advokat“ (Advocate General) Evropskog suda pravde. Sud, po pravilu, sledi njegovo mišljenje. Ukoliko Sud bude rekao „ne“, prete turbulencije na finansijskim tržištima jer su mnogi program OMT već „ukalkulisali“ u svoje poslovanje. Pri tom i sam Mario Dragi već mesecima „širi“ taj scenario.

Većina stručnjaka ipak polazi od toga da će sudije u Luksembourgu progledati kroz prste spornom programu OMT. „U prošlosti je Evropski sud pravde naginjao tome da 'proširi' uticaj onih ljudi u Evropskoj uniji koji donose odluke“, piše ekonomista bankarske grupe „UniCredit“ Andreas Res. Presuda će „pasti“, vrlo je izvesno, još tokom ove godine.

Dragijeva farsa s pravosuđem

Mario Dragi pritom neće voditi računa o sudu. Ekonomski oporavak evrozone slabo napreduje. U poslednje vreme i stopa inflacije pala je na nivo manji od jedan odsto. Strah od deflacije se širi. Zato mnogi ekonomisti računaju s tim da će Ušravni odbor Evropske centralne banke već na svojoj sledećoj sednici, na kojoj se donosi odluka o referentnoj kamatnoj stopi (22. januara) da najavi kupovinu državnih obveznica i to u velikom stilu. Ako bude bilo potrebno – i protiv volje nemačke Bundesbanke. Zahvaljujući velikoj količini sveže odštampanog novca, privreda bi konačno mogla da počne da raste, a time i inflacija – takav scenario očekuju u Evropskoj centralnoj banci.

Sudeći po izjavama insajdera, ECB razmatra nekoliko strategija za kupovinu državnih papira. Po jednoj bi samo deo rizika koji prate taj potez postao „zajednički“ za čitavu monetarnu uniju. Odluka o dodatnoj kupovini obveznica bi se onda prepustila nacionalnim centralnim bankama. Time bi se uvažile sumnje koje ima Bundesbanka. U tom bi slučaju bi i Nemačka centralna banka mogla da odustane od pružanja otpora, pa bi, na kraju i nemački Ustavni sud mogao da donese „blagu“ presudu – ukoliko je uopšte bude donosio.