Situacija je ozbiljna. I pritom ne mislim samo na agresivni nacionalizam ili ogromnu podršku Vladimiru Putinu koju je on imao u Bugarskoj uoči početka rata protiv Ukrajine. Mislim na novi način razmišljanja, na talas koji se opasno proširio Bugarskom. Talas koji se, na žalost, širi uglavnom zahvaljujući mladim, slabije obrazovanim ljudima, čije se frustracije mogu čuti u antizapadnim parolama.
To je mešavina antiliberalizma, mržnje prema elitama, teorija zavere, antisemitizma, anticiganizma i divljenja prema jakom čoveku u Moskvi koji želi da isuši „liberalnu močvaru“. Zbog toga što imaju osećaj da su ih Evropa i Zapad razočarali, ti ljudi se sad bore protiv zapadne civilizacije i svega modernog, i to tako što se kunu u njihove „pravoslavne hrišćanske vrednosti“ i konstruišu arhaičnu sliku sveta. To je slika sveta u kojoj su važni samo krv i tlo, u kojoj je nasilje opravdano i u kojoj će gvozdena Putinova šaka sve to konačno da etablira, sve ono što oni čeznutljivo priželjkuju.
-pročitajte još: Gasni embargo za Poljsku i Bugarsku: Srbija za sada sigurna?
U Bugarskoj ima najviše simpatija za Rusiju među svim zemljama Evropske unije. Za to postoje duboko ukorenjeni istorijski, kulturni i konfesionalni razlozi. Pre ruskog rata protiv Ukrajine, Putin je u Bugarskoj uživao podršku oko 50 odsto ispitanika. Sada je ta podrška opala na manje od 25 procenata, što je još uvek zastrašujuće mnogo. Zbog rata su se promenili i stavovi Bugara prema zapadnim savezima, i to u pozitivnom smeru. Danas 63 odsto Bugara smatra da je za njihovu zemlju bolje da bude u savezu sa EU ili NATO nego u savezu sa Rusijom. I uprkos tome, u bugarskom društvu postoji ogroman jaz. Na jednoj strani se osuđuju Putin i rat, ali se istovremeno traže objašnjenja i „olakšavajuće okolnosti“.
Proruske stranke
Takvu retoriku ne demonstriraju samo male proruske stranke, već i tradicionalne (i tradicionalno sklone Rusiji) stranke poput socijalista ili (začuđujuće) stranke turske manjine (DPS).
Ruski uticaji u današnjim ratnim i vrlo dramatičnim vremenima, u Bugarskoj rezultiraju političkom, ali i ekonomskom, pa i mentalnom zavisnošću. Bugarska od svih zemalja EU najviše zavisi od ruskih energenata – i to ne samo od gasa, već i od nafte ili od sirovina za nuklearku Kozloduj. Važan privredni faktor je i 500.000 ruskih turista godišnje, baš kao i oko 50.000 Rusa koji, prema procenama, poseduju nekretnine u Bugarskoj.
Bugarska vojska, koja je sastavni deo NATO, uglavnom je opremljena oružjem i opremom iz sovjetskih vremena. Sovjetski borbeni avioni MiG moraju da se održavaju u Rusiji. Jedan deo danas visokorangiranih bugarskih oficira završio je škole u bivšem Sovjetskom Savezu – i još uvek je itekako sklon Rusiji. Postoje i neke anomalije, poput udruženja rezervnih oficira koja agresivno širi ratnu moskovsku retoriku. Ne sme se potceniti ni stara obaveštajna zavisnost iz vremena pre 1989. Bivši saradnici komunističke bugarske službe državne bezbednosti još uvek su aktivni u politici i privredi. O situaciji dovoljno govore i bezbrojni skandali oko špijunaže u kojima su razotkrivene ruske mreže u Bugarskoj, što je prouzrokovalo proterivanje više bugarskih diplomata.
-pročitajte još: Ministar otpušten, general uhapšen: Bugarska duboko podeljena oko odnosa sa Rusijom
Bugarska, Severna Makedonija…
S ruskim ratom u Ukrajini i bugarskom zavisnošću od Moskve tesno je povezan još jedan politički činilac, koji možda i nije tako vidljiv: radi se o bugarskom vetu protiv otpočinjanja pregovora EU sa Severnom Makedonijom.
Taj veto podržava velika većina ljudi u Bugarskoj, a to itekako i direktno odgovara ruskoj propagandi. Rusija se od 19. veka smatra silom koja želi da kontroliše Balkan. Putin je samo nastavio s tom politikom. On se svom snagom bori protiv ulaska balkanskih zemalja u EU i NATO – za njega je Balkan trenutno važan front. Samo što borbe koje se tamo vode nisu krvave, to su borbe za srca i glave ljudi.
Ukratko: ono što danas posmatramo jeste pokušaj Rusije da uz pomoć proruskih elita na Balkanu dodatno raspiri razdor između Bugarske i Severne Makedonije, kao i da unese nesigurnost među ljude na Zapadnom Balkanu u njihovim nastojanjima oko evropskih integracija.
Propaganda i lažne vesti
S obzirom na to da u ovom kontekstu nije bilo moguće izbeći reč „propaganda“: da, u Bugarskoj se vodi veoma prljav rat. Počevši od manipulativnog i delom veoma nepristojnog rečnika ruske ambasadorke u Sofiji („Bugarska, evroatlantska noćna posuda“), pa sve do neumornog rada stotina plaćenih i neplaćenih korisnika društvenih mreža koji dan i noć hvale Putina i rat, a Ukrajince paušalno optužuju da su fašisti. Posmatrači tvrde da se prave fabrike trolova bore za dominantno mišljenje o tome u Bugarskoj. Na Fejsbuku se recimo među vestima o ratnim strahotama u Ukrajini mogu uglavnom pronaći postovi koji podržavaju Putina, a uz neke mogu videti i cinični „smajliji“.
Ali krmaljsku propagandu u Bugarskoj ne šire ne samo trolovi, botovi i delom „profesionalci“. Nažalost i neki mediji s otvorenom ili prikrivenom simpatijom izveštavaju o Putinovom ratu, o njegovim ciljevima ili tvrdnjama koje se ne baziraju na činjenicama. Jedan radijski voditelj na javnom servisu, vlasnik info-portala ili uticajna njuz-stranica koja dokazano distribuira rusku propagandu najgore sorte – svi oni šire cinične „heštegove“ iz Moskve, a na intervjue pozivaju dokazane šarlatane ili političare naklonjene Moskvi. I sve to se događa pod licemernim motom različitih mišljenja. Drugim rečima: oni šire lažne vesti, laži i propagandu kao na traci i blokiraju sve kritike upirući prstom u slobodu mišljenja.
Ti „mediji“, „novinari“, Jutjuber i influenseri sa onlajn-foruma slično su radili i tokom pandemije korone, kada su bez prestanka govorili o „kovid-laži“ i kreirali javno mnjenje tako da bude protiv kampanje vakcinacije. Mnogi mediji u Bugarskoj su doslovno instrumenti političkih i ekonomskih interesa. Ta zemlja nije slučajno na samom začelju po pitanju slobode mišljenja, i to ne samo u Evropskoj uniji, već čak i na Balkanu. Bugarska je ujedno i (a to je dokazano) najkorumpiranija zemlja EU, zemlja čije pravosuđe i ne zaslužuje da se tako naziva. Jedan deo bugarske inteligencije je sam po sebi naklonjen Rusiji, vojska i tajne službe, kako se sumnja, još uvek neguju stare veze iz sovjetskih vremena. Sve u svemu, ne može se zamisliti bolje plodno tlo za širenje ruskog uticaja.
Pile nije ptica…
Bugarska – to je zemlja koju se često naziva „Trojanskim konjem“ Moskve u EU i NATO. Zemlja koju se u jednoj ruskoj izreci ovako opisuje: „Pile nije ptica, Bugarska nije inostranstvo“. Kakva grozna izreka, pogotovo kada se ima na umu da je Bugarska još u carska vremena bila na glasu kao „ruska teritorija“, ali s druge strane Dunava. I da se tokom sovjetskih vremena Bugarska dva puta „takmičila“ da postane 16. sovjetska republika. Zemlja na Crnom moru, udaljena samo nekoliko stotina kilometara vazdušnom linijom od ratišta u Ukrajini.
Duboko podeljena zemlja – pa i zbog Rusije – zemlja koja sada, nakon prestanka isporuke ruskog gasa, mora da se pripremi na nesigurnu ekonomsku i političku budućnost.
Ovaj tekst je skraćena verzija predavanja „Rat i ruski uticaji u Bugarskoj“, koje je urednik redakcije DW na bugarskom Aleksander Andrejev održao na godišnjoj skupštini Nemačko-bugarskog foruma u Berlinu, 26. aprila 2022.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.